(ВИДЕО) Жену не дефинише пол него рад, залагање и способности закључак је првог Панела листа Дневник „РОДНА РАВНОПРАВНОСТ – ЖЕНЕ КАО МОТОР РАЗВОЈА ДРУШТВА”

Сложили су се да је у последњих десетак година начињен велики напредак по питању равноправности жена, али да, увек има места за помак, те да је неопходно наставити јачање свести о важности те теме како би се изградило инклузивније друштво.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је област родне равноправности постављена као приоритет Владе Србије и Покрајинске владе, те да ће кроз деловање Координационог тела за равноправност полова та област бити додатно унапређена.

- Србија је исказала посвећеност промовисању родне равноправности и превазилажењу родних подела и дискриминације, о чему сведочи податак да смо једина држава у региону која већ 12 година има Завод за родну равноправност - рекла је Маја Гојковић. - Битка да будемо равноправне вероватно никада неће престати и треба искористити свако средство да се скрене пажња на себе, као жену.

Она је подсетила да је 34 године на јавној сцени и да јој је најдраже било када су је грађани Новог Сада, на непосредним изборима, изабрали за градоначелницу, први пут у историји.

- Важно је када на таквим изборима победите као жена, јер тиме грађани дају верификацију да сте бар једнако способни, ако не и способнији од конкуренције, без обзира на пол, што ми је посебно значило - појаснила је Маја Гојковић. -  Када се жена бави јавним послом, политиком или је на високој позицији мора да помери лествицу навише, јер пред њом је одговорност да докаже да је заслужила да се бави тим послом, док се код мушкараца то подразумева. У Србији је по том питању направљен велики помак, па су на важним функцијама жене, попут гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић којој је ово трећи мандат и која захваљујући својим способностима одржава један од најстабилнијих фискалних система, потом је на челу Уставног суда жена, а од укупног броја министара једна трећина је жена. На чело Скупштине највећег војвођанског града је недавно изабрана Дина Вучинић, а то спада у један од најтежих послова, што знам из искуства пошто сам водила Народну скупштину Србије, док 12 локалних самоуправа у Војводини воде жене.

- Жеља ми је да жена на високој позицији постане нова нормалност, а не да буде сензација „прва градоначелница Новог Сада и прва председница Покрајинске владе у историји” - поручила је Маја Гојковић. - Мој политички циљ и мисија је да друштво, када види жену на функцији, размишља шта она има у глави, а не како изгледа. Борба за родну равноправност није готова све док постоји иједна жена која ће се у том смислу осећати обесправљено.

Према речима Маје Гојковић задовољна је у ком правцу се Србија развија по питању родне равноправности, али како је истакла потребно је развијати солидарност међу женама како бисмо постигли родну равноправност. Сматра и да је неопходно да се позабавимо и женама које живе у малим срединама и на селу, јер оне немају исте могућности као оне у граду и да се промисли на који начин се може унапредити  њихов положај у друштву.

- У наредном периоду је потребено променити слику жену у јавности коју креирају медији, без обзира на професију и друшвени миље, јер се махом обрађују теме које се тичу изгледа а не способности, што утиче на јавно мњење, ставове, стереотипе - рекла је Маја Гојковић.

Председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић у prеthodnom сазиву је обављала функцију чланице Градског већа за образовање и била је одборница у локалном парламенту у више наврата. Осим ње, на најваже функције, почетком августа изабране су жене, за заменицу председнице Скупштине Кристина Караић, за секретарку Скупштине Мирјана Василић, док је за заменицу секретарке изабрана Сања Максимовић.  Према њеним речима у Српској напредној странци  постоји став да политика није искључиво мушко, већ заједничко, равноправно занимање.

- Никада нисмо биране на функцију због пола, него су се увек гледале компетенције и Нови Сад је показао да жене нису само број и да су искључиво због њихових квалитета, образовања и искуства биране на послове - казала је Дина Вучинић. - Нови Сад је увек био авангардан. Подсетила је да је у Новом Саду још 1918. године, кад ниједна жена на демократском либералном западу није имала право гласа, седам жена учествовало у раду Велике народне скупштине која је донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији.

Дискриминације највише у области рада и запошљавања

Заменица поверенице за заштиту равноправности Татјана Пријић рекла је да се дискриминација, као и свугде у свету, јавља се у различитим областима, а највише у области рада и запошљавања где су жене најдискриминисанија група - на основу пола и брачног и породичног статуса.

- Најопаснија је она дискриминација која је скривена, ненамерна и која производи неједнакости које доводе  до великих и негативних последица - рекла је Татјана Пријић. - Највише су дискриминисан жене са инвалидитетом, које нису довољно образоване, старије али и младе жене које немају радно искуство. Жене  у већем броју уписују факултете, у већем проценту их и завршавају али  када су руководећи положаји у питању не доминирају у том проценту. Такође већи је број научница али је мањи број чланица Академије наука. Када су у питању зараде, чак и на светском нивоу  постоји разлика међу мушкарцима и женама: у земљама Европске уније разлике у зарадама се крећу од 16 до 25 одсто, а у Србији око осам одсто, а највеће разлике, до чак 25 одсто, су уочене међу високообразованим женама и мушкарцима јер жене су ређе на руководећим позицијама.

Она је напоменуила да се жене у животу не баве само својом професијом, оне свакодневно истовремено брину о кући и породици. Стога, њима је теже али могу једнако квалитетно да обављају сваки посао, мада сматра да не морају да се утркују у обављању физичких послова.

- Увек је добро разговарати о положају жена и сумирати резултате. Женама је потребно дати слободу избора, али морамо да будемо мало мудрије јер чини ми се да смо доказујући да смо способне једнако као мушкарци отишле мало предалеко - објаснила је Дина Вучинић.

Заменик генералног директора компаније НИС Вадим Смирнов рекао је да је проблем у начину на који мушкарци размишљају јер поједини виде борбу жена за своја права, као нешто што ће одузети део мушких права, као и стереотипно уверење да ће жене погрешити уколико им се повери одговорна функција или задатак. Према његовим речима како се НИС бави енергитиком многи га доживљавају као „мушку” компанију, што није тачно јер су настале промене и у тој грани индустрије.

Нови Сад посебно посвећен унапређењу положаја  жена

Нови Сад је посебно посвећен унапређењу положаја жена у последњих 10 година, што се још јасније види кроз подршку женском предузетништву. Према речима Дине Вучинић кроз различите програме, Град Нови Сад је од 2012, у три мандата Милоша Вучевића и током двогодишњег мандата Милана Ђурића, за подршку женском предузетништву издвојио 170 милиона динара, односно 1,6 милиона евра. Путем доделе субвенција за самозапошљавање жена у циљу поштовања принципа родне осетљивости, самозапослило се 439 жена, а Град је издвојио 105 милиона динара. Кроз програм подршке развоја женског иновационог  предузетништва на територији Града Новог Сада, издвојено је 45 милиона, за 154 привредна субјекта, чији су власници жене.

- Због тога је превасходно потребно радити на промени свести и неопходно је да се заједнички боримо за женска права - рекао је Смирнов додавши да родна равносправност за њега значи обезбеђивање женама право на избор. - Питање равноправности полова је у мој живот ушло пре 15 година када сам био на челу тима сачињеног од 32 жене, што је мојим познаницима и пријатељима било необично и посебно. Врло брзо сам се уверио да је то уствари обичан тим, да су те жене биле једнако способне да ураде задатке као и мушкари и ни по чему се нису разликовале. Жене су изузетне када је потребно неки посао завршити, уз то су убедљиво стрпљивије. Тај посао је за мене био одскочна даска, па слободно могу рећи да сам захваљујући знању, сарадљивости и вештинама жена напредовао у каријери.

Смирнов је нагласио да мушкарци прихватају жене на руководећим позцијама и да треба још више промовисати успешне жене како би друге биле инспирисане да пођу њиховим стопама.

Као организатор панела „Дневник” је показао и пример примене родне равносправности у пракси пошто су  у врху менаџмена листа жене - директорка Сандра Малишић, заменица директорке Снежана Милановић и  главна и одговорна уредница Нада Вујовић, које важе за покретачки мотор најстаријег војвођаснског листа.

С. Ковач