(VIDEO) Ženu ne definiše pol nego rad, zalaganje i sposobnosti zaključak je prvog Panela lista Dnevnik „RODNA RAVNOPRAVNOST – ŽENE KAO MOTOR RAZVOJA DRUŠTVA”

Složili su se da je u poslednjih desetak godina načinjen veliki napredak po pitanju ravnopravnosti žena, ali da, uvek ima mesta za pomak, te da je neophodno nastaviti jačanje svesti o važnosti te teme kako bi se izgradilo inkluzivnije društvo.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da je oblast rodne ravnopravnosti postavljena kao prioritet Vlade Srbije i Pokrajinske vlade, te da će kroz delovanje Koordinacionog tela za ravnopravnost polova ta oblast biti dodatno unapređena.

- Srbija je iskazala posvećenost promovisanju rodne ravnopravnosti i prevazilaženju rodnih podela i diskriminacije, o čemu svedoči podatak da smo jedina država u regionu koja već 12 godina ima Zavod za rodnu ravnopravnost - rekla je Maja Gojković. - Bitka da budemo ravnopravne verovatno nikada neće prestati i treba iskoristiti svako sredstvo da se skrene pažnja na sebe, kao ženu.

Ona je podsetila da je 34 godine na javnoj sceni i da joj je najdraže bilo kada su je građani Novog Sada, na neposrednim izborima, izabrali za gradonačelnicu, prvi put u istoriji.

- Važno je kada na takvim izborima pobedite kao žena, jer time građani daju verifikaciju da ste bar jednako sposobni, ako ne i sposobniji od konkurencije, bez obzira na pol, što mi je posebno značilo - pojasnila je Maja Gojković. -  Kada se žena bavi javnim poslom, politikom ili je na visokoj poziciji mora da pomeri lestvicu naviše, jer pred njom je odgovornost da dokaže da je zaslužila da se bavi tim poslom, dok se kod muškaraca to podrazumeva. U Srbiji je po tom pitanju napravljen veliki pomak, pa su na važnim funkcijama žene, poput guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković kojoj je ovo treći mandat i koja zahvaljujući svojim sposobnostima održava jedan od najstabilnijih fiskalnih sistema, potom je na čelu Ustavnog suda žena, a od ukupnog broja ministara jedna trećina je žena. Na čelo Skupštine najvećeg vojvođanskog grada je nedavno izabrana Dina Vučinić, a to spada u jedan od najtežih poslova, što znam iz iskustva pošto sam vodila Narodnu skupštinu Srbije, dok 12 lokalnih samouprava u Vojvodini vode žene.

- Želja mi je da žena na visokoj poziciji postane nova normalnost, a ne da bude senzacija „prva gradonačelnica Novog Sada i prva predsednica Pokrajinske vlade u istoriji” - poručila je Maja Gojković. - Moj politički cilj i misija je da društvo, kada vidi ženu na funkciji, razmišlja šta ona ima u glavi, a ne kako izgleda. Borba za rodnu ravnopravnost nije gotova sve dok postoji ijedna žena koja će se u tom smislu osećati obespravljeno.

Prema rečima Maje Gojković zadovoljna je u kom pravcu se Srbija razvija po pitanju rodne ravnopravnosti, ali kako je istakla potrebno je razvijati solidarnost među ženama kako bismo postigli rodnu ravnopravnost. Smatra i da je neophodno da se pozabavimo i ženama koje žive u malim sredinama i na selu, jer one nemaju iste mogućnosti kao one u gradu i da se promisli na koji način se može unaprediti  njihov položaj u društvu.

- U narednom periodu je potrebeno promeniti sliku ženu u javnosti koju kreiraju mediji, bez obzira na profesiju i drušveni milje, jer se mahom obrađuju teme koje se tiču izgleda a ne sposobnosti, što utiče na javno mnjenje, stavove, stereotipe - rekla je Maja Gojković.

Predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić u prethodnom sazivu je obavljala funkciju članice Gradskog veća za obrazovanje i bila je odbornica u lokalnom parlamentu u više navrata. Osim nje, na najvaže funkcije, početkom avgusta izabrane su žene, za zamenicu predsednice Skupštine Kristina Karaić, za sekretarku Skupštine Mirjana Vasilić, dok je za zamenicu sekretarke izabrana Sanja Maksimović.  Prema njenim rečima u Srpskoj naprednoj stranci  postoji stav da politika nije isključivo muško, već zajedničko, ravnopravno zanimanje.

- Nikada nismo birane na funkciju zbog pola, nego su se uvek gledale kompetencije i Novi Sad je pokazao da žene nisu samo broj i da su isključivo zbog njihovih kvaliteta, obrazovanja i iskustva birane na poslove - kazala je Dina Vučinić. - Novi Sad je uvek bio avangardan. Podsetila je da je u Novom Sadu još 1918. godine, kad nijedna žena na demokratskom liberalnom zapadu nije imala pravo glasa, sedam žena učestvovalo u radu Velike narodne skupštine koja je donela odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji.

Diskriminacije najviše u oblasti rada i zapošljavanja

Zamenica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Tatjana Prijić rekla je da se diskriminacija, kao i svugde u svetu, javlja se u različitim oblastima, a najviše u oblasti rada i zapošljavanja gde su žene najdiskriminisanija grupa - na osnovu pola i bračnog i porodičnog statusa.

- Najopasnija je ona diskriminacija koja je skrivena, nenamerna i koja proizvodi nejednakosti koje dovode  do velikih i negativnih posledica - rekla je Tatjana Prijić. - Najviše su diskriminisan žene sa invaliditetom, koje nisu dovoljno obrazovane, starije ali i mlade žene koje nemaju radno iskustvo. Žene  u većem broju upisuju fakultete, u većem procentu ih i završavaju ali  kada su rukovodeći položaji u pitanju ne dominiraju u tom procentu. Takođe veći je broj naučnica ali je manji broj članica Akademije nauka. Kada su u pitanju zarade, čak i na svetskom nivou  postoji razlika među muškarcima i ženama: u zemljama Evropske unije razlike u zaradama se kreću od 16 do 25 odsto, a u Srbiji oko osam odsto, a najveće razlike, do čak 25 odsto, su uočene među visokoobrazovanim ženama i muškarcima jer žene su ređe na rukovodećim pozicijama.

Ona je napomenuila da se žene u životu ne bave samo svojom profesijom, one svakodnevno istovremeno brinu o kući i porodici. Stoga, njima je teže ali mogu jednako kvalitetno da obavljaju svaki posao, mada smatra da ne moraju da se utrkuju u obavljanju fizičkih poslova.

- Uvek je dobro razgovarati o položaju žena i sumirati rezultate. Ženama je potrebno dati slobodu izbora, ali moramo da budemo malo mudrije jer čini mi se da smo dokazujući da smo sposobne jednako kao muškarci otišle malo predaleko - objasnila je Dina Vučinić.

Zamenik generalnog direktora kompanije NIS Vadim Smirnov rekao je da je problem u načinu na koji muškarci razmišljaju jer pojedini vide borbu žena za svoja prava, kao nešto što će oduzeti deo muških prava, kao i stereotipno uverenje da će žene pogrešiti ukoliko im se poveri odgovorna funkcija ili zadatak. Prema njegovim rečima kako se NIS bavi energitikom mnogi ga doživljavaju kao „mušku” kompaniju, što nije tačno jer su nastale promene i u toj grani industrije.

Novi Sad posebno posvećen unapređenju položaja  žena

Novi Sad je posebno posvećen unapređenju položaja žena u poslednjih 10 godina, što se još jasnije vidi kroz podršku ženskom preduzetništvu. Prema rečima Dine Vučinić kroz različite programe, Grad Novi Sad je od 2012, u tri mandata Miloša Vučevića i tokom dvogodišnjeg mandata Milana Đurića, za podršku ženskom preduzetništvu izdvojio 170 miliona dinara, odnosno 1,6 miliona evra. Putem dodele subvencija za samozapošljavanje žena u cilju poštovanja principa rodne osetljivosti, samozaposlilo se 439 žena, a Grad je izdvojio 105 miliona dinara. Kroz program podrške razvoja ženskog inovacionog  preduzetništva na teritoriji Grada Novog Sada, izdvojeno je 45 miliona, za 154 privredna subjekta, čiji su vlasnici žene.

- Zbog toga je prevashodno potrebno raditi na promeni svesti i neophodno je da se zajednički borimo za ženska prava - rekao je Smirnov dodavši da rodna ravnospravnost za njega znači obezbeđivanje ženama pravo na izbor. - Pitanje ravnopravnosti polova je u moj život ušlo pre 15 godina kada sam bio na čelu tima sačinjenog od 32 žene, što je mojim poznanicima i prijateljima bilo neobično i posebno. Vrlo brzo sam se uverio da je to ustvari običan tim, da su te žene bile jednako sposobne da urade zadatke kao i muškari i ni po čemu se nisu razlikovale. Žene su izuzetne kada je potrebno neki posao završiti, uz to su ubedljivo strpljivije. Taj posao je za mene bio odskočna daska, pa slobodno mogu reći da sam zahvaljujući znanju, saradljivosti i veštinama žena napredovao u karijeri.

Smirnov je naglasio da muškarci prihvataju žene na rukovodećim pozcijama i da treba još više promovisati uspešne žene kako bi druge bile inspirisane da pođu njihovim stopama.

Kao organizator panela „Dnevnik” je pokazao i primer primene rodne ravnospravnosti u praksi pošto su  u vrhu menadžmena lista žene - direktorka Sandra Mališić, zamenica direktorke Snežana Milanović i  glavna i odgovorna urednica Nada Vujović, koje važe za pokretački motor najstarijeg vojvođasnskog lista.

S. Kovač