ТАНКА ЈЕ ЛИНИЈА ИЗМЕЂУ "ОН ВОЛИ ДА ПОПИЈЕ И ОН ЈЕ АЛКОХОЛИЧАР": Потресна исповест психолошкиње која није успела да спаси свог мужа - Слађану је алкохол завио у црно (ФОТО)
ПОДГОРИЦА: Број зависника од алкохола из године у годину расте, а много је и младих који се све чешће суочавају са овом зависношћу. Слађана Вукчевић Шушкавчевић из Подгорице, прошле године изгубла је мужа Ивана управо због овог порока. Жали што иако психолог по струци, није могла да му помогне.
- Ако мене питате, алкохол је једина легална дрога и чист отров, убија људе, а мој пример на најтужнији начин о томе сведочи. Мог супруга је убио алкохол и немар здравствених радника у Црној Гори. Умро је од цирозе јетре. Тужно је што је у нашем друштву без обзира на опасности које са собом носи алкохол толико друштвено прихватљив и пожељан. Заправо, јако је танка линија између „он воли мало више да попије и он је алкохоличар“, каже за РИНУ Слађана.
Она додаје да током првих година брака није знала да њен супруг има проблем са алкохолом јер није пио код куће и никада није правио било какав проблем у алкохолисаном стању. Притом је, како каже, он до краја свог живота био потпуно функционалан и никад насилан. Како истиче са сузама у очима – био је добар и супруг и отац, а губитак који Слађана и њена кћеркица Симона осећају након његове смрти је огроман и ненадокнадив.
- Иван је пре 20 година имао тешку саобраћајну незгоду и и због погрешне трансфузије крви добио је хепатитис Б који му је оштетио јетру. Морао је здраво да се храни и никако није смео да конзумира алкохол, али очигледно без тога није могао. Стање се због његове болести само погоршавало, а црном сценарију је највише допринело то што му лекари нису на време урадили биопсију јетре, па се стање само додатно погоршало све док није завршио на Интензивном одељењу Клиничког центра и преминуо прошлог лета, прича Слађана.
Као супруга и психолог, уз породицу па чак и уз стручног психијатра покушала је да му помогне, да га одговори од конзумирања алкохола, да победи порок. Некада су на одређено време то и успевали, али ипак Ивану је недостајала институционална и адекватна здравствена подршка у борби са алкохолом, коју нажалост није добио.
- Немогуће је да неко алкохол остави самостално у кућним условима. Детоксикација организма је најбитнија, а не може тек тако да прође, без адекватних лекова и психолошке подршке. Немогуће је. Мој Иван је због тога и преминуо. Лично сматрам да је у његовом случају заказао целокупан здравствени систем. Њему није спроведена адекватна и безбедна детоксикација у болници, нису му лекари преписали одговарајуће блокаторе у болничким условима и под надзором психијатра. Он је преминуо због немарности, наглашава Слађана.
Пручује да због тога жели да са својом тужном причом изађе у јавност, да се њен случај чује и уколико је могуће никада не понови.
- Надам се да ће Иванов случај бар послужити као наук лекарима, да се у следећим сличним ситуацијама више ангажују, и да не испуштају пацијента тако лако. Да имају емпатију и да им помогну, каже она.
Закључује да ће увек и заувек чувати најлепшу успомену на свог супруга јер је он заиста био диван и добар према свима, само не према себи.
- Својој кћеркици увек причам како је тата анђео који нас гледа и чува са неба. Нисам могла да помогнем Ивану, али надам се да ћу кроз ову моју причу моћи да помогнем неком другом, закључује Слађана.
РИНА