ПОВЕЋАН БРОЈ УРГЕНТНИХ СТАЊА У ПСИХИЈАТРИЈИ Кад душевна измењеност представља опасност по околину и себе; Ево која су то стања
У психијатрији се под ургентним стањима подразумевају она стања која захтевају неодложну интервенцију.
Појам ургентног односно хитног, у психијатрији је шири него у другим медицинским дисциплинама, јер поред поремећаја у којима је болесник витално угрожен, укључује и оне ситуације у којима особа због душевне измењености представља опасност по околину и себе.
У ургентна стања спадају стања психомоторног немира и агресивности, суицидалност, стања акутне анксиозности и делирантни синдроми – каже професорка др Драгана Ратковић из Клинике за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине.
Како наводи, у психијатријске поремећаје који могу да се манифестују агресивним понашањем спадају манична стања у оквиру поремећаја расположења, психотични поремећаји, употреба психоактивних супстанци, деменција, ментална ретардација, поремећаји понашања код деце и адолесцената…
- Треба истаћи, да је насилно понашање често присутно у свакодневном животу и да је мањи део оваквог понашања повезан са постојањем психијатријских поремећаја. Међутим, због већ постојеће стигме којом су обележени психијатријски пацијенти, насиље које они изазову привлачи превелику пажњу јавности и добија много већи значај него уобичајено свакодневно понашање особа без менталних поремећаја – напомиње др Ратковић.
Суицидност може да се јави у оквиру поремећаја расположења, психотичних поремећаја, поремећаја личности… У анксиозна стања која најчешће захтевају хитну интервенцију су панични поремећај, реакција на тежак стрес и поремећаји прилагођавања.
- Чињеница је да се број ургентних стања последњих деценија стално увећавао. То би могло бити последица неких околности. Продужење живота људи праћено је појавом поремећаја можданих функција и болести. Након проналаска ефикасних лекова за лечење душевних поремећаја, долази до преоријентације у психијатрији са болничких на ванболничке видове заштите, те је повећан број популације под ризиком од психотичне декомпензације. Континуиран је пораст броја пацијената са проблемима везаним за алкохол, дроге и лекове и медицински оправдана употреба лекова који испољавају своја нежељена дејства психичким симптомима – наводи др Ратковић.
Према њеним речима, ургентна стања у психијатрији која обухватају суицидалност, стања психомоторног немира и агресивности, акутне анксиозности и делирантне синдроме имају различите узроке.
- Када говоримо о етиологији ургентних стања заправо говоримо о разлозима настанка менталних поремећаја уопште, а они укључују интеракцију биолошких, психилошких и социјалних фактора – истиче др Ратковић.
- Решавање проблема хитног случаја у психијатрији може да се одвија на неколико начина и то у амбуланти специјалисте психијатрије или пријемом на стационарно лечење. Такође, превођењем пацијента ради даљег испитивања и лечења лекару друге специјалности или упућивањем на даље збрињавање у установи или служби социјално-психијатријског типа – објашњава професорка Драгана Ратковић.
Љ. Петровић
