У ЗГРАДИ НА ЛИМАНУ ПОЈАВИЛЕ СЕ СТЕНИЦЕ; Из „Циклонизације” упозоравају да се број третмана у Новом Саду повећава сваке године
У једној од зграда на Булевару ослобођења, на Лиману, појавиле су се стенице. Како незванично сазнајемо, пре неколико седмица на стамбеном објекту освануло је обавештење да се пријаве они власници станова где је потребно третирати инсекте.
Након тога, иза зграде, покрај контејнера, одложени су кревети и душеци, који су највероватније били прекривени стеницама. У новосадској „Циклонизацији” потврдили су да је захтева за третирањем стеница било, додуше, не могу да кажу о којој је згради реч, али напомињу да нема разлога за панику.
- Третмани против стеница у Новом Саду чине свега 0,3 до три одсто укупног броја третмана против штеточина у објектима, те је ситуација далеко од тешке са каквом се, на пример, prеthodnе године суочавао Париз - кажу у „Циклонизацији”, те појашњавају да третмани против стеница немају сезонски карактер, јер оне током целе године имају идеална станишта у затвореним просторима.
Како се решити стеница
Како појашњавају у „Циклонизацији”, уколико је неки простор инфестиран стеницама, најбоље је потражити стручну помоћ.
- Оптимална температура прања је на 60 степени и неопходно је опрати и одећу и све друге ствари. Душек, кревет и окружење је потребно детаљно усисавати, а потом одмах заменити врећицу усисавача и бацити је. Ако су стенице у душеку, можда је најбоље решити га се и купити нови, али пре куповине се решити стеница - објаснили су у „Циклонизацији”.
- Према нашим подацима, сваке године број третмана се повећава за око 50 одсто и достигао је бројку од 1.000. Ипак, треба имати на уму да број третмана не означава број појединачних случајева инфестације простора, јер је, врло често, за један случај заражености стеницама потребно извести два или три третмана, док проблем не буде у потпуности саниран. Број третмана против стеница постепено се повећава од 2000. године и кореспондира са глобалним трендом повећања протока људи у свету, па и је тако и код нас. Стенице се шире искључиво тако што их људи, углавном у коферима и одећи, преносе са једног места на друго. Искуство говори да су у Новом Саду управо места са великом фреквенцијом људи, попут хостела, у највећем ризику од оваквог проблема.
Стенице не могу да лете нити скачу, али им њихов облик тела омогућава да се крију месецима, а да не буду уочене. Оне се могу сакрити у пукотинама пртљага, торби, намештају, кревету и одећи или иза слика. Ноћу излазе да се хране крвљу сисара и могу да пређу и до 30 метара, а обично нападају домаћина док спава.
Постоји мишљење да појава стеница има везе са чистоћом, али је то, како кажу у „Циклонизацији”, нетачно, будући да се стенице појављују и на најчистијим местима, где се једнако дуготрајно задржавају.
С. Аничић Илић
