ИЗ СРБИЈЕ ТУРИСТИ КУЋИ НОСЕ ВУНЕНЕ ЧАРАПЕ, РАКИЈУ И ТРОНОШЦЕ А ево за којим су стварима ПОТПУНО ПОЛУДЕЛИ, не питају шта кошта
Вунене чарапе, ракија, фруле, ћилими, везени пешкири, па чак и столице троношци део су српских традиционалних производа који заврше у пртљагу страних туриста и дипломата на одласку из Србије.
На списку производа типичних за ово подручје, а које странци радо купују и носе својим кућама су и сви предмети од вуне, џемпери, капе, шалови, рукавице, али и џемови, слатка и ајвар.
Оно за чим су напросто луди су сувенири са шарама пиротског ћилима и баш све што има на себи лик Николе Тесле.
Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије каже да странци у сувенирници ТОС у подножју Авалског торња купују све што је аутентично српско.
Све што продајемо је произведено у Србији, а велико интересовање влада за све производе од вуне, пустоване лопте, џемпере Сирогојно, капе, шалове, вунене чарапе. Странци купују и производе од дрвета ручно рађене фруле, подметаче за чаше, столице троношце. Важно им је да имају нашу шару, а пиротска шара им је занимљива. Продаје се и све што има неку ознаку у вези са Николом Теслом, као и сувенири од керамике, ручни радови са препознатљивим локалитетима попут Храма Светог Саве, Авалског торња. Прода се и велики број магнета, а купују и вина и ракије, нарочито у чокањима, џемиће, слатка, каже Лабовић за Курир.
Јагма за везеним јастучницама и пешкирима
Мара Касавица, пројектни координатор "Ерно Мреже" каже за Курир да је њихов најпродаванији производ пустована лопта.
То је једна од техника народне радиности. Од сувенирског програма странци купују још и ткане обележиваче за књиге, ткане и пустоване привеске за кључеве, ткане подметаче за чаше... Такође, интересантна им је и урамљена "ћирилична азбука", то су слова азбуке урађена техником веза или златовеза. Од крупнијих производа или дипломатских поклона највише се купују традиционални везени српски пешкир који је коришћен у обредима венчања и крштења, као и ткане јастучнице и простирке са мотивима три традиционална српска ћилима сјеничко-пештерског, стапарског и пиротског, објашњава Касавица.
Она додаје да странци као сувенир из Србије купују и ћилиме, подметаче за столице, везене минијатуре.
Сувенирски програм више купују због нижих цена, јер је мање времена потребно за њихову израду. Можда ће се некоме учинити да су ови производи скупи, али за једну пустовану лопту потребно је најмање 16 сати рада. Имамо и футроле за телефоне, торбе за таблете, фасцикле за документе и сви ти предмети имају комбинацију текстила, ткања и неки елемент ручног рада, истиче Касавица.
Да странци, али и домаћи посетиоци српске престонице купују њихове сувенире пошто сви они имају употребну вредност тврди Биљана Раденковић, менаџер "Београдског излога".
Најбоље иду мајице, шоље и магнете са мотивима Београда. Имамо и чоколаде и бомбоњере са мотивима манастира Београда, као и различите ракије шљиву, виљамовку, дуњу и кајсију паковане у туби као паста за зубе од 0,05 литара, и чокање са ракијом и све то странци радо купују. Купују и књиге Моме Капора и Ива Андрића на енглеском, француском, немачком и шпанском језику, као и монографије које коштају од 1.500 до 8.000 динара. Цена мајица је од 1.500 до 3.000 динара зависно од тога да ли су за децу или за одрасле, каже Раденковић.
Дневник/Лепоте Србије