СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ НОВУ СЕЗОНУ ПОЧИЊЕ У БЕОГРАДУ „Аида“ прва, погледајте у чему ћете још уживати

Оперски спектакл, која је имао своју премијеру 2021. године на Петроварадинској тврђави, сада ће бити у прилици да види и београдска публика: у насловној роли гостоваће нова звезда московске  Хеликон опере, сопранисткиња Лидија Светозарева, док ће јој партнер бити тенор Иван Генгазов, солиста чувеног Маријанског театра из Санкт Петерсбурга.  Солисткиња Опере СНП-а, мецосопран Вишња Радосав, певаће Амнерис, баритонима Жељко Р. Андрић и Небојша Бабић поверене су улоге Амоназра и египатског краља, док ће врховни свештеник Рамфис бити Горан Крнета. Оркестром опере Српског народног позоришта дириговаће аргентински маестро Луис Горелик.

Биће то одлична увертира пред спектакл на домаћој сцени - премијеру Рубинштајнове опере „Демон”, најављену за 21. септембар на сцени „Јован Ђорђевић”. Опером ће дириговати Жељка Милановић, режира је Дмитриј Бергман, а сценографију и костимографију потписује Хартмут Šorghofеr, с тим што су декор и костими израђени у Хеликон опери у Москва, Градском позоришту у Нирнбергу и Националној опери у Борду.  Припрема се више подела, па ће тако Демона певати  Стефан Хаџић, Стефан  Павловић или Жељко Р. Андрић, док ролу Тамаре припремају  Маја Андрић, Мина Глигорић и Љупка Рац. И за безмало све остале улоге су припремљене алтернације, тако да ће практично свако извођење бити другачије. „Демон” се иначе пева на руском језику.

Није, иначе, згорег навести да је ова опера први пут изведена 1871. године и од тада се често изводи у Русији, док је, парадоксално, на западу мање популарна. На нашим просторима „Демон” је премијерно изведен у Народном позоришту у Београду 1926. године, али на сцену Српског народног позоришта до сада није био постављан. Либрето П. А. Вискатова заснован је на истоименој чувеној песми Михаила Љермонтова, док је Рубинштајн инспирацију за мелодичне арије и лирске дуете, те богате хорске и оркестарске деонице,  нашао делом у западноевропским романтичарским харонијама делом у сезвучју истока.

– Ако ће септембар бити у знаку Опере, у октобру ће фокус бити на Драми – каже за „Дневник” управник Српског народног позоришта др Зоран Ђерић. – У плану су две премијере: најпре ће 2. октобра на сцени „Пера Добриновић”  пред новосадском публиком поново заиграти Борис Исаковић,  и то у драми „Искупљење” коју по роману Бранимира Шћепановића, који је драматизовао Слободан Обрадовић, режира Вељко Мићуновић; две седмице касније, тачније 17. октобра, очекује нас „Балканска лепотица”, ауторски пројекат Андраша Урбана утемељен на истоименом роману Ласла Вегела, који је на српски језик превео недавно преминули Арпад Вицко.

Посебно поглавље у животу Драме СНП-а, наравно ако се планови у међувремену не изјалове, односе се на својеврстан мини-фестивал најбољих представа у последњих неколико година, од „Ко је убио Џенис Џоплин” до „Скупљача перја”.  Идеја је заправо да гости овог showcasе -а буду уредници/селектори/кустоси (како ко воли да их зове) најпознатијих европских театарских фестивала, од Единбурга па надаље, све са циљем да нека од представа СНП-а добије и свој европски живот.

Подсетимо, „Искупљење“ је роман после којег се Шћепановић (Подгорица, 1937 – Београд, 2020) практично повукао из књижевног живота, остављајући иза себе ремек-дела  као што су роман „Уста пуна земље“ и новела „Смрт господина Голуже“, те сценарија који су награђени  Златним аренама у Пули - „Пре истине” и „Сутјеска”. У Обрадовићевом и Мићуновићевом читању „Искупљења”, поред Исаковића, играју и Марко Марковић, Марта Береш, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов и Марко Савић. У ауторском тиму су и сценографкиња Зорана Петров и костимографкиња Марина Сремац.

Када је реч о „Балканској лепотици”, у питању је трећи пројекат који Урбан реализује по вегеловбим текстовима - након „What ис Еуропе” у Сарајеву и култне „Неопланте” у Ујвидеки синхазу.  У глумачкој екипи су Драгиња Вогањац, Јелена Антонијевић, Јована Мишковић, Миа Симоновић, Ивана Панчић Добродолац, Анђела Пећинар, Катарина Брадоњић, Душан Вукашиновић, Димитрије Аранђеловић, Марко Савковић, Пеђа Марјановић, Аљоша Ђидић и Данило Миловановић. .Драматуршкиња је Ведрана Божиновић, сценографкиња Марија Калабић, костимографкиња Марина Сремац, композиторка Ирена Поповић Драговић, а кореографкиња Андреја Кулешевић. „Публика може очекивати једну искрену и добру представу о свим тим нашим животима”, каже Урбан, „прошлостима и свим оним стварима које налазимо на овим просторима и у овом граду”...

М. Стајић