ЈЕДИНИ У ВОЈВОДИНИ СЕ БАВЕ ЦЕЛОКУПНИМ ХИРУРШКИМ ЛЕЧЕЊЕМ МЕЛАНОМА Годишње преко 1.000 операција; Естетски захвати само кад је здравствено оправдано
Током прошле године на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Војводине урађено је 1.100 операција у општој анестезији, од чега је 625 оперисаних пацијената са туморском патологијом и пратећим реконструктивним процедурама, каже за „Дневник” управник Клинике професор др Младен Јовановић.
Што се тиче ургентног пријема пацијената, највећи број су са опекотинским повредама, повредама шаке и подлактице и повредама где је потребна реконструкција коже и меких ткива. Др Јовановић каже како су честе политрауме, пре свега из саобраћајних несрећа, као и повреде на послу, затим озбиљне инфекције. Инфекције се најчешће јављају код пацијената који су имунодефицијентни, зависници, дијабетичари као и они са тежим системским обољењима. Потребан је читав тим специјалиста из различитих хируршких и нехируршких грана за лечење и третман оваквих пацијената. Пацијенти са тешком клиничком сликом који су витално угрожени примају се у јединицама интензивне неге, где водећу улогу у њиховом лечењу преузимају анестезиолози.
- Повреде горњих екстремитета, пре свега шаке и подлактице су често изазване на раду са различитим машинама, најчешће столарским алатом или оштрим предметима. Повреде могу настати и услед великог притиска на екстремитет, какве се дешавају при раду са пресом или приликом укљештења руке у механизмима машине. Овакве повреде настају у пољопривреди и имају сезонски карактер, али их је последњих година мање, захваљујући модернијој механизацији. Суочавали смо се са веома екстензивним повредама – конквасацијама које у себи садрже и тешка нагњечења, али и контаминацију изазвану прљавштином, травама и др. Код ових повреда долази до деструкције ткива, трајног оштећења микроциркулације и живаца, што често завршава ампутацијама делова шаке или целе руке, односно тешким степеном инвалидитета - објашњава др Јовановић.
Према његовим речима, повећан је број пацијената са тешким инфекцијама након повреда, које у почетку могу да буду и баналне. Наводи да код зависника од дроге може да се као последица убода игле која није чиста развије флегмона, односно тешка инфекција. Неретко се дешава да инфекција има прогресиван ток, која доводи до сепсе. Код неких хоспитализованих пацијената су неопходне вишекратне хируршке интервенције и превијања која захтевају услове операционе сале – напомиње др Јовановић.
Како наводи, значајан сегмент рада Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију је онколошка, односно онкопластична хирургија. Једина су здравствена установа у Војводини која се бави целокупним хируршким лечењем меланома. Поред тога, баве се свим врстама малигних и бенигних тумора коже и меких ткива. Јако пуно имају пацијената са туморском патологијом. Радикално хируршко одстрањивање тумора се истовремено ради са реконструкцијом новонасталог дефекта у једном акту. У неким ситуацијама морају да раде више операција.
- Меланом се увек оперише у два акта, прво се ради ексцизиона биопсија где се одстрањена кожна промена пошаље на патохистолошку анализу, а онда се на основу добијеног налаза доноси план даљег хируршког лечења. Код ових пацијената се у сарадњи са колегама са нуклеарне медицине уобичајено идентификује и одстрањује лимфни чвор „стражар“ - први лимфни чвор на путу ширења болести, који се најчешће налази у регији врата, препоне или пазуха, у зависности од локализације примарног тумора. – каже др Јовановић.
Професор Јовановић каже да се за естетске операције планира поновно увођење комерцијалног програма у УКЦВ. Најчеће се ради хирургија капака, у случајевима када капци својом тежином и опуштеношћу ограничавају видно поље пацијента. Често се ради и хирургија дојки, када је реч о неким урођеним аномалијама, или хипертофија када масивне дојке својом тежином оптерећују кичмени стуб. Истиче да се ове операције раде само када је то здравствено оправдано, а све друго је део комерцијалног програма.
Ако је лимфни чвор негативан, односно без знакова малигне болести, онда је то крај ове фазе лечења. Ако је налаз позитиван онда се одстрањују сви лимфни чворови из регионалног дренажног подручја. Пацијенти се потом упућују на Онколошку комисију за туморе коже и мека ткива која се налази на Институту за онкологију у Сремској Каменици ради даљег планирања лечења и праћења пацијента.
На Клиници као и Одељењу интензивног лечења лечи се велики број пацијената са опекотинама. Екстензивне опекотине представљају велики изазов за лечење с обзиром да се ради о врло тешким повредама, које су често удружене са оштећењем дисајних путева. Прошле године су имали 247 хируршких процедура код ових пацијената у условима операционе сале.
Љ. Петровић
Фото: архива Дневника
