ДВА ВЕКА СТАРА НАБИЈАЧА У ОГАРУ И ДАЉЕ ПРИВЛАЧИ ПОСЕТИОЦЕ: Аксентијев кућерак, туристичко благо Срема

Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Село Огар налази се на туристичкој рути општине Пећинци баш због једне од најстаријих сеоских очуваних кућа у Срему, која са поносом носи титулу културног добра од изузетног значаја.

Стара дама таблом је обележена, те је лако туристима да је пронађу и завире у историју дугу више од два века коју баштини. Како је за „Дневник” објаснила директорка Туристичке организације општине Пећинци Љубица Бошковић, назвали су је Аксентијев кућерак по последњем власнику који је у њој живео, Аксентију Стојишићу, а који је кућу напустио 1980. године.

– Његови преци направили су је пре више од 200 лета, када су се вратили из голетне Лике „трбухом за крухом”. С обзиром на то да су били изузетно вредни, бавили су се пољопривредом као и сви Сремци, и направили су кућу која је у то време била вила, иако је ми данас зовемо кућерак. У то време, велика већина становништва на овим просторима живела је у полуукопаним земуницама, те можете мислити колико је Аксентијев кућерак био импозантан и монументалан у оно време. Права хацијенда – рекла нам је Љубица Бошковић.

Кућа је очувана и сва је од природних материјала, а Љубица каже да је интересантан њен темељ, који је грађен од дебеле храстове греде – темељаче.

– Зидови су јој рађени у бондручној конструкцији, што значи да су од изукрштаних храстових греда, са испуном дела од плетара који чине пруће, блато, плева и на крају слама, а то смо све могли да видимо док се кућа санирала. Наиме, једно време, када се деда Аксентије одселио, објекат је био напуштен, па самим тим и запуштен, све док је локална самоуправа није откупила од наследника и кренула да је „оживљава”, јер, није поента само средити туристичке симболе, већ на неки начин учинити да они и живе.

-Туристичка организација општине Пећинци, под покровитељством локалне самоуправе и у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Сремске Митровице континуирано брине о њој, па смо је тако пре неколико година санирали, јер је део темељаче био пропао. Подови су у тој кући земљани што се ретко још где може видети. Плафони су од дасака и греда. Некада давно, кућа је била прекривена трском, али је породица Стојишић била веома имућна, те је ово једна од првих кућа у Срему која је покривена бибер црепом, што је био знак престижа – прича наша саговорница, додавши да је интересовање за посете изузетно велико.

Директорка ТО каже да се највећа њена вредност огледа у забату, који је богато декорисан и истиче јединствени грб негде на средини. Претпоставка је, каже Љубица, да је то породични грб, а вредност куће представља и њено огњиште.

– Објекат се састоји од три просторије. Прва која гледа на улицу је спаваћа и њу смо опремили намештајем деде Аксентија Стојишића, који смо добили од његове рођаке. Средња просторија и најзначајнија је кухиња, са отвореним огњиштем. Када је кућа настала, породица је припремала храну тако што су под огњиштем биле вериге односно ланац, на који је био закачен котао. Породица се окупљала око њега и ту се проводио добар део времена.

-Касније, када су се мало осавременили, сазидали су штедњак, што је интересантно јер се и то ретко где може видети. Ми волимо посетиоцима да кажемо да је то кухиња са милион звездица, с обзиром на то да је отворено небо на одређеном делу изнад које открива тајне ноћи. Трећа или стражња соба је до дворишта и опремљена је намештајем који смо добили од мештана села Огар – поносно ће Љубица Бошковић.

Око куће простире се велико двориште, а за најбројније најмлађе посетиоце, стално се уводе неки нови садржаји.