“ЖИВЕО САМ У ВОЗУ ГОДИНУ ДАНА”Андрија Милошевић о ТЕШКОМ животном путу до славе; ОД 10 евра месечно до најтраженијег ГЛУМЦА
Глумац Андрија Милошевић данас је један од најпопуларнијих међу колегама на нашој сцени, а мало ко зна да је његов пут био тежак и пун препрека.
Пре два дана је напунио 45 година, а својевремено се осврнуо се на тежак живот који је имао, а посебно су му у сећању остали глумачки почеци који нису били нимало лаки.
Шоумен и глумац је веома млад отишао од куће, са 16 година уписао је Академију на Цетињу. Већ у студентским данима Андрија је почео да гради своје име, признаје и да је у једном периоду толико играо и у Београду и у Подгорици да је буквално живео у возу.
- У средњој музичкој сам видео да има дечје позориште у које сам ја хтео да уђем. Није у том тренутку било представа у Никшићу, било је само пар глумаца и није било сцене. Нисам гледао ниједну представу и ођедном сам се нашао у глуми. Не знам како - рекао је Милошевић гостујући у емисији Милана Калинића на К1.
- Долази Боро Стјепановић и прича се о томе да ће се отворити Академија на Цетињу. Он је основао Сарајевску академију, и у том тренутку за мене ништа више није постојало сем да упишем то. Нисам знао ни шта је глума. Живео сам тада код бабе и стрица, сазнао сам шта треба, за ноћ сам научио три текста. Ишао сам до краја и ту није било приче. Мислио сам само ако не будем примљен нећу се више никада појавити на пријемном - каже Андрија.
Андрија је својевремено био сматран за најталентованијег младог глумца, који се пре свега остварио у изузетно захтевним позоришним улогама.
И поред огромне популарности, Андрија никада није био препотентан, нити је било кога гледао са висине.
- Никада нисам осетио огорчење и пизму људску. Неке ствари су ме погодиле, али сам ишао ка томе да ја радим шта ја хоћу и да ме ништа не може зауставити - каже Андрија Милошевић.
Београд је био сан многих младих глумаца, а живот и грађење каријере у њему није било ни мало лако за Андрију Милошевића. У више наврата је истицао да вероватно никада не би преживео без добрих људи и пријатеља.
Он је истакао да су му многе колеге у том периоду помагале да преживи.
- Језда ми је правио доручак, јер сам био гладан. Горан Јефтић ми је налазио послове. Нисам скапавао, али нисам живео у неком благостању. Тада нисам размишљао, када ми је материјално било најтеже, нисам размишљао о парама - каже Милошевић
Славу је стекао улогом у "Мјешовитом браку", а како истиче, током снимања, паралелно је све време играо и у позоришту.
- Док ја радим на телевизији, паралелно сам радио турнеје, играо представе, играо сам скоро тридесет представа месечно. Путовао сам за Црну Гору возом. Овде одиграм представу, одем на воз у 22х, стигнем ујутру у Подгорицу. Тамо одиграм представу, на воз, стигнем овде... Живео сам у возу годину дана - присетио се прослављени глумац.
Живео од 10 евра
- Плата ми је била 210 евра, а стан сам плаћао 200. Не питај ме како сам живео од 10 евра. Тако сам ја кренуо у то. Када сам одрадио "Сурвивор", вратио сам се у Београд и шетао сам по Новом Београду, сео у један кафић и гледао како гостују Никола Роквић, Гру и још неко. Они су се нешто расправљали, мени ту падне на памет да направимо представу о рокеру, народњаку и реперу... - присећа се Милошевић о представи "Певај брате".
Његов пријатељ из клупе Марсенић каже да је Андрија живео један тежак живот и да је само он зна кроз шта је пролазио.
Он види у једној емисији да је жена остала без супруга, да деца иду по 15 км пешке до школе, па је назвао телефоном и одмах им уплатио паре. Сваке године носи поклоне за децу са посебним потребама. Организовао је представе да помогне људима из Обреновца, када су биле поплаве - каже Марсенић.
Као малолетан је зарађивао да би подржавао и помагао своју породицу, то је занимљиво.
- Андрија је преживљавао и моменте самоће, велике одговорности када је остао без родитеља. Победио је предрасуде које су постојале - каже његова другарица из клупе, Гордана Томић за "К1" ТВ.
Курир/Блиц