„ДНЕВНИК” У ТОВАРИШЕВУ Кад се удруже, само им је небо граница (Фото)

– Најлепше у вези са нашим селом је то што смо ми најмирољубивији од свих у општини Бачка Паланка – тврди председник Савета МЗ Товаришево Милош Вуковљак, иначе ветеринарски техничар по звању и занимању, што му је омогућило да завири у сваки кутак у околини и увери се у стварно стање. – Ја вам то причам од срца! Знате, овде су 50 одсто староседеоци, а остали су дошли касније и покупили смо све најбоље једни од других.

И премда их је све мање (на спавању „само” око 2.000 што је, сложићете се, фина цифра у односу на оне које углавном чујемо на оваквим теренима), дух им не јењава, штавише доприноси да се држе још чвршће, а самим тим и раде у корист свог места.

– Оно што ми је најважније да споменете, то је један диван човек који је нажалост преминуо од короне 2021. године, Јован Јовица Ранисављев који је највише допринео да ово село данас изгледа како изгледа – са сетом говори Вуковљак, али и сви остали наши саговорници који су споменули Јовицу у чију част су подигли спомен плочу и направили мурал на згради Поште у самом центру села. – Велики нам је хендикеп што га нема већ три године. Он је имао толико ентузијазма, воље и жеље, а ми смо га сви пратили и учествовали, јер ипак не може све само један човек да постигне.

Такође, удруженим снагама и чистом упорношћу успели су да се нагоде с надлежнима и колико-толико санирају торањ на католичкој цркви Светог Чарлса Бормејског и тако предухитре суперћелијске олује које су прошле године у суседном Обровцу направиле озбиљну штету.

– Овако можемо да кажемо да су нам у селу путеви и расвета одлични, мештани су сви запослени, па кад би нам нека фирма и дошла, не би могла да нађе раднике одавде – истиче наш саговорник, додајући да се усељива кућа у Товаришеву ових дана не може наћи, а и ако „искрсне” нека, треба вам минимум 30.000 еврића.

Једина греда у целој причи је што више немају плажу на Дунав-Тиси, а некад су, присећају се, имали чак две. Но, то никога не спречава да се прошета/провоза до Ловачког дома и у хладу, миру и тишини, уз бетонски мост (њиховог) детињства евоцира успомене и кује планове за квалитетно одрастање будућих нараштаја.

Леа Радловачки

На зиду зграде месне заједнице, у дворишту, налази се табла са „кратком” историјом Товаришева. Кажемо „кратком” јер она је све само није „од јуче”, будући да се на подручју данашњег села живело још у 13. веку, с тим да је први помен био (како табла тврди) 1464. године и то под именом Добра. Садашњи назив пак је нешто млађи, будући да се први пут користио два века касније.

И, на шта прво помислите кад прочитате реч Товаришево? На словеначку реч „друже”, наравно, а вероватно је у глави тако и акцентујете. Међутим, нисте у потпуности праву, јер назив села, према неким историчарима, потиче од словеначке речи, али оне која означава благо или иметак. Међутим, други тврде да је заправо у питању некадашње стовариште које је настало приликом крчења околних шума.

Од интересантних података вреди истаћи и тај да је прва сетва кукуруза у атару села била 1725. године, а да је непуне три деценије касније основана Српска основна школа. Убрзо потом у месту је служило чак десет свештеника, док је православна црква Светог Григорија Богослова сазидана 1785. Товаришево је и Карађорђе посетио (1816), у чију част је подигнута чесма у центру (2016). Ово бачко село изнедрило је и неколико значајних људи: пароха, публицисту и члана Младе Босне Јована Протића и краљевог пилота и команданта Прве партизанске ескадриле мајора Милету Протића.

Двадесетак жена из Товаришева, али и неколико из комшилука, слове за најактивније чланице Удружења жена „Товаришево” које ове године обележава прву деценију постојања. Трудећи се да сачувају старе занате, буду хумане али и запажене гдегод се појаве, највећи циљ им је још увек неостварен – да имају етно кућу.

– Изгорећемо од жеље да имамо такав простор у ком бисмо организовале радионице, манифестације, у неком тренутку бисмо и понудиле преноћиште, доручак, отвориле сувенирницу и музеј – прича с усхићењем преседница Жаклина Аћимов, главни покретач и звезда водиља свим дамама које желе да се активирају у слободно време, забаве, али и допринесу чувању традиције и ширењу хуманости. – За сад имамо мали локал који смо добили од Месне заједнице, али ту нам не стају наше машине за шивење, вез, штрикање, мали разбој... Почеле смо да шијемо предмете који су за ширу употребу како бисмо могле да их продајемо, попут кецеља и мајица, али правимо и различите сетове за крштења, свадбе, рођендане. Кад је била корона шиле смо маске за војску али и грађане који су нам се јавили.

Осим ликовне колоније коју организују у касно лето, Товаришевчанке заправо највише путују на манифестације у другим местима.

– Углавном волимо да се такмичимо, то нам је баш гушт! Већ пет година заредом идемо у Дероње на фестивал „Тамбура у срцу Деропња” у склопу које је и „Крофнијада” на којој смо до сада освојиле три прва и два друга места – похвалила нам се саговорница, истичући да су њихове крофне савршене иако их праве и пеку на лицу места, што је и те какав изазов.

А кад већ спомињемо изазове, највећи с којим се сусрећу откако Удружење постоји јесу – финансије. Односно, мањак новца који би им остварио снове и заокружио причу која заслужује да траје.

Пре тачно сто година у Товаришеву су Славуј Милованов Ага и Душан Томе Радојчин основали Фудбалски клуб „Војводина”, захваљујућима којима данашња посада, на челу са председником Милованом Станојевим, има задатак да обележи тај значајан јубилеј. Како за сада ствари стоје, план је да за месец дана организују церемонију, али и меморијални турнир „Браћа Панков” за децу, премда то неће бити прве овогодишње активности поводом прве стогодишњице.

– Наш највећи успех је тај што имамо више од 60 деце у млађим селекцијама, чак и неколико девојчица – каже Станојев, поносан што им се клуб поново уздиже попут феникса. – Окупљамо доста омладине и имамо преко 100 регистрованих чланова. У првој селекцији је 25 момака, а само један није из села, остали су сви из Товаришева.

Будући да село има све мање људи, па и активности за најмлађе, ФК „Војводина” је злата вредан за све мештане и све узрасте.

– Сматрам да се кроз наше тренинге деца уче дисциплини, што је битно, а и важно је за само село да функционишемо. Међутим, све је теже и теже мотивисати младе, много ствари их одвлачи, што приметимо и кроз прву селекцију, кад клинци треба дотле да догурају, доста лако одустају, долазе озбиљнији тренинзи, па им је интересовање слабије – прича наш саговорни, истичући да уз неизмерну подршку свог пријатеља и тренера Мите Ранисављева нема одустајања.

На терену ФК „Војводине” (данас стадион „Миладин Миле Вујин”, по почасном председнику и тренеру) прве фудбалске кораке направио је Стеван Нештицки, иначе члан шампионске генерације 1966. године и репрезентативац Југославије, док су међу значајнијим именима и Милош Миша Павков који је допринео највећим успесима клуба и генерално развоју фудбала у Товаришеву.