„DNEVNIK” U TOVARIŠEVU Kad se udruže, samo im je nebo granica (Foto)

– Najlepše u vezi sa našim selom je to što smo mi najmiroljubiviji od svih u opštini Bačka Palanka – tvrdi predsednik Saveta MZ Tovariševo Miloš Vukovljak, inače veterinarski tehničar po zvanju i zanimanju, što mu je omogućilo da zaviri u svaki kutak u okolini i uveri se u stvarno stanje. – Ja vam to pričam od srca! Znate, ovde su 50 odsto starosedeoci, a ostali su došli kasnije i pokupili smo sve najbolje jedni od drugih.

I premda ih je sve manje (na spavanju „samo” oko 2.000 što je, složićete se, fina cifra u odnosu na one koje uglavnom čujemo na ovakvim terenima), duh im ne jenjava, štaviše doprinosi da se drže još čvršće, a samim tim i rade u korist svog mesta.

– Ono što mi je najvažnije da spomenete, to je jedan divan čovek koji je nažalost preminuo od korone 2021. godine, Jovan Jovica Ranisavljev koji je najviše doprineo da ovo selo danas izgleda kako izgleda – sa setom govori Vukovljak, ali i svi ostali naši sagovornici koji su spomenuli Jovicu u čiju čast su podigli spomen ploču i napravili mural na zgradi Pošte u samom centru sela. – Veliki nam je hendikep što ga nema već tri godine. On je imao toliko entuzijazma, volje i želje, a mi smo ga svi pratili i učestvovali, jer ipak ne može sve samo jedan čovek da postigne.

Takođe, udruženim snagama i čistom upornošću uspeli su da se nagode s nadležnima i koliko-toliko saniraju toranj na katoličkoj crkvi Svetog Čarlsa Bormejskog i tako preduhitre superćelijske oluje koje su prošle godine u susednom Obrovcu napravile ozbiljnu štetu.

– Ovako možemo da kažemo da su nam u selu putevi i rasveta odlični, meštani su svi zaposleni, pa kad bi nam neka firma i došla, ne bi mogla da nađe radnike odavde – ističe naš sagovornik, dodajući da se useljiva kuća u Tovariševu ovih dana ne može naći, a i ako „iskrsne” neka, treba vam minimum 30.000 evrića.

Jedina greda u celoj priči je što više nemaju plažu na Dunav-Tisi, a nekad su, prisećaju se, imali čak dve. No, to nikoga ne sprečava da se prošeta/provoza do Lovačkog doma i u hladu, miru i tišini, uz betonski most (njihovog) detinjstva evocira uspomene i kuje planove za kvalitetno odrastanje budućih naraštaja.

Lea Radlovački

Na zidu zgrade mesne zajednice, u dvorištu, nalazi se tabla sa „kratkom” istorijom Tovariševa. Kažemo „kratkom” jer ona je sve samo nije „od juče”, budući da se na području današnjeg sela živelo još u 13. veku, s tim da je prvi pomen bio (kako tabla tvrdi) 1464. godine i to pod imenom Dobra. Sadašnji naziv pak je nešto mlađi, budući da se prvi put koristio dva veka kasnije.

I, na šta prvo pomislite kad pročitate reč Tovariševo? Na slovenačku reč „druže”, naravno, a verovatno je u glavi tako i akcentujete. Međutim, niste u potpunosti pravu, jer naziv sela, prema nekim istoričarima, potiče od slovenačke reči, ali one koja označava blago ili imetak. Međutim, drugi tvrde da je zapravo u pitanju nekadašnje stovarište koje je nastalo prilikom krčenja okolnih šuma.

Od interesantnih podataka vredi istaći i taj da je prva setva kukuruza u ataru sela bila 1725. godine, a da je nepune tri decenije kasnije osnovana Srpska osnovna škola. Ubrzo potom u mestu je služilo čak deset sveštenika, dok je pravoslavna crkva Svetog Grigorija Bogoslova sazidana 1785. Tovariševo je i Karađorđe posetio (1816), u čiju čast je podignuta česma u centru (2016). Ovo bačko selo iznedrilo je i nekoliko značajnih ljudi: paroha, publicistu i člana Mlade Bosne Jovana Protića i kraljevog pilota i komandanta Prve partizanske eskadrile majora Miletu Protića.

Dvadesetak žena iz Tovariševa, ali i nekoliko iz komšiluka, slove za najaktivnije članice Udruženja žena „Tovariševo” koje ove godine obeležava prvu deceniju postojanja. Trudeći se da sačuvaju stare zanate, budu humane ali i zapažene gdegod se pojave, najveći cilj im je još uvek neostvaren – da imaju etno kuću.

– Izgorećemo od želje da imamo takav prostor u kom bismo organizovale radionice, manifestacije, u nekom trenutku bismo i ponudile prenoćište, doručak, otvorile suvenirnicu i muzej – priča s ushićenjem presednica Žaklina Aćimov, glavni pokretač i zvezda vodilja svim damama koje žele da se aktiviraju u slobodno vreme, zabave, ali i doprinesu čuvanju tradicije i širenju humanosti. – Za sad imamo mali lokal koji smo dobili od Mesne zajednice, ali tu nam ne staju naše mašine za šivenje, vez, štrikanje, mali razboj... Počele smo da šijemo predmete koji su za širu upotrebu kako bismo mogle da ih prodajemo, poput kecelja i majica, ali pravimo i različite setove za krštenja, svadbe, rođendane. Kad je bila korona šile smo maske za vojsku ali i građane koji su nam se javili.

Osim likovne kolonije koju organizuju u kasno leto, Tovariševčanke zapravo najviše putuju na manifestacije u drugim mestima.

– Uglavnom volimo da se takmičimo, to nam je baš gušt! Već pet godina zaredom idemo u Deronje na festival „Tambura u srcu Deropnja” u sklopu koje je i „Krofnijada” na kojoj smo do sada osvojile tri prva i dva druga mesta – pohvalila nam se sagovornica, ističući da su njihove krofne savršene iako ih prave i peku na licu mesta, što je i te kakav izazov.

A kad već spominjemo izazove, najveći s kojim se susreću otkako Udruženje postoji jesu – finansije. Odnosno, manjak novca koji bi im ostvario snove i zaokružio priču koja zaslužuje da traje.

Pre tačno sto godina u Tovariševu su Slavuj Milovanov Aga i Dušan Tome Radojčin osnovali Fudbalski klub „Vojvodina”, zahvaljujućima kojima današnja posada, na čelu sa predsednikom Milovanom Stanojevim, ima zadatak da obeleži taj značajan jubilej. Kako za sada stvari stoje, plan je da za mesec dana organizuju ceremoniju, ali i memorijalni turnir „Braća Pankov” za decu, premda to neće biti prve ovogodišnje aktivnosti povodom prve stogodišnjice.

– Naš najveći uspeh je taj što imamo više od 60 dece u mlađim selekcijama, čak i nekoliko devojčica – kaže Stanojev, ponosan što im se klub ponovo uzdiže poput feniksa. – Okupljamo dosta omladine i imamo preko 100 registrovanih članova. U prvoj selekciji je 25 momaka, a samo jedan nije iz sela, ostali su svi iz Tovariševa.

Budući da selo ima sve manje ljudi, pa i aktivnosti za najmlađe, FK „Vojvodina” je zlata vredan za sve meštane i sve uzraste.

– Smatram da se kroz naše treninge deca uče disciplini, što je bitno, a i važno je za samo selo da funkcionišemo. Međutim, sve je teže i teže motivisati mlade, mnogo stvari ih odvlači, što primetimo i kroz prvu selekciju, kad klinci treba dotle da doguraju, dosta lako odustaju, dolaze ozbiljniji treninzi, pa im je interesovanje slabije – priča naš sagovorni, ističući da uz neizmernu podršku svog prijatelja i trenera Mite Ranisavljeva nema odustajanja.

Na terenu FK „Vojvodine” (danas stadion „Miladin Mile Vujin”, po počasnom predsedniku i treneru) prve fudbalske korake napravio je Stevan Nešticki, inače član šampionske generacije 1966. godine i reprezentativac Jugoslavije, dok su među značajnijim imenima i Miloš Miša Pavkov koji je doprineo najvećim uspesima kluba i generalno razvoju fudbala u Tovariševu.