СТАРИ ЗАНАТИ:  АЛАС, РИБАР ЗОРАН ЉУБИЧИЋ ЉУША: Најлепше су зоре на Дунаву

 - Волим Карловце, али моји корени су у Гардиновцима, где за легенде рибарења важе Шимпука (Бугарски) и Гугаш (Љубичић). Наше „крило” Љубичића добило је шпицнаме „Зољеви”, у преводу „не дирај ме, не дирам те”.  За рибарски занат пелцер ми је пренео мој баба Глиша, са којим са на води од своје шесте године. И данас се сећам како сам пенту на чамцу некада стартовао са обе руке, док сам се једном ногом о њу одупирао - каже наш саговорник.

Зорану су питања о Дунаву и риби, сувишна. Речи из њега саме сипају, плетећи попут његових мрежа, снажну причу.

- Аутохтоних рибара је све мање, док се новокомпоновани појављују из дана у дан - тврди Љуша. - А у овом занату брзе зараде нема. На уложен динар мораш да зарадши четири, да би био на позитивној нули. Па ко то данас може?! Многи мисле да је аласки занат исплатив и лак и да се своди само на „бациш мрежу и извадиш рибу”. Како да не, зато је некада у Карловцима било стотину аласа, а данас их регистрованих има тек двојица-тројица! Можеш да опстанеш само ако „затвориш круг”, а то значи да сам уловиш рибу и тако свежу је, директ из воде, на тањиру понудиш госту. Годинама сам и то успевао, али свему дође крај.

Први чамац и то од црвене врбе, сам је направио.

- Даске од црвене врбе су јаче од чамовине, али траже посебну пажњу и одржавање, два пута годишње морају да се премазују - сећа се првих корака Љуша. - Данас су чамци лаки, праве се од разних материјала, баш као и мреже. Некада су биле од кудеље, па си морао да их чистиш од алги и трава да не труле, да их обавезно сушиш али и не држиш предуго у води. А тек што смо их потапали у чамац напуњен плавим каменом, па онда у разблажен катран и тек тако импрегниране, могле су да трају.

Прва асоцијацију на рибарски занат му је боравак у природи, на води.

- За мене је бајка ако човек уме да се саживи са природом - вели Љуша. - Не зовем се ја случајно Зоран, јер зоре на реци, а Дунаву поготово, су најлепше. Кренеш изјутра по мраку, испловиш чамцем, а зора свиће...па цвркут птица, крекет жаба, милина. На жалост, данас је жаба, као и ластавица, све мање, па се чудимо  што има толико комараца...

Много је истине у томе да је рибу најбоље ловити у месецима који у свом називу имају слово "Р".

- Све је јасно. Од септембра до априла вода је хладнија, а риба самим тим и свежија, отпорнија. Када у јулу уловите рибу, она од топлоте може брзо да угине и џаба вам посао - објашњава сликовито Љуша, који каже да је најбоље улове имао управо у зимским месецима, некада и на ледом окованом Дунаву.

Разлику између аласких мајстора и аматера, Зоран овако објашњава:

- Воду мораш добро да познајеш, а Дунав нарочито. Захтевна је то река, пуна снаге, лепа, али често непредвидива. Удари ли северац, боље сачекај на Дунаву да кијамет прође, јер ћеш у случају да почнеш да бежиш, извући дебљи крај. Са кошавом је већ лакше, али и све то, опет, зависи од места на ком се затекнеш.

За вршку су многи чули, али за "кецу" ил' "кусаку", знају само они којима је рибарење у крви.

- Аласи су опевани у песмама, али нису цењени у друштву - сматра наш саговорник. - Њихово је мајсторство веслати и постављати мрежу, знати где и како спустити вршку, а то се све стиче годинама, учењем и искуством. Једно је прочитати теорију, а друго стећи праксу на терену. Питају ме како сам уловио сома од 76 килограма? Е то је, уз увек потребну срећу, искуство о ком вам причам. И тај је сом некада био сомче и пливао за већим сомовима, а рибље путеве само ми аласи знамо. Тако је и са дунавским лисцем шараном. Али, крило вршке рибу лови, а он када потражи "спас" у окну, заправо бива уловљен. Назад може само ако има руке, а нема!

Не питај га која је му је риба најлпеша, јер ће увек идентичан одговор да уследи:

- Најлпеша је свежа риба - уверава Зоран. - А када је из замрзивача, нема тог Џејмија Оливера који ће од ње да начини укусан залогај! А то да ли има или нема костију, то је већ друга тема. Јесте, леп је панирани сом, пржени шаран, али и деверика уме да буде и те како укусна, ако је свежа и ако се дорбо спреми. А тек рибља чорба! Не постоје две исте. Једино је вечна дилема да ли су боље оне узводне познатије као "фиш" и које се сервирају уз тесто или ове низводне, лаганије, после којих углавном следи и пржена риба.

Старо аласко правило понавља по ко зна који пут.

- Не лови рибу у мресту. Њено потомство треба да нахрани и твоје. Риболов је витештво, спортско надмудривање у тешким условима, па ко буде бољи, победу нек слави. Од када сам га први пут чуо, стално на уму имам поенту следећег вица, који отприлике овако гласи: "Веселили се сватови у једном селу крај Дунава, када их напрасно прекиде громогласни повик: Мрести се шаран у риту! Очас посла свадбарска шатра остаде празна. Заправо, једино је под платном остала млада, јер је била из другог села."

Сава Савић

Фото: приватна архива Зорана Љубичића Љуше

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина prеss, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.