ЂАВО ЋЕ ОПЕТ НОСИТИ ПРАДУ! Наставља се живот култног филма о суровој модној индустрији

Наиме, амерички медији увелико извештавају о томе како ће се снимати други део овог хит-филма, што су и у компанији Дизни званично потврдили. Вести о могућем датуму премијере већ круже, иако представници студија још нису дали званичне коментаре о премијерном приказивању нити о датуму почетка снимања. Без обзира на то, фанови филма нестрпљиво ишчекују његов повратак, а дебате на друштвеним мрежама о томе ко би из оригиналне глумачке поставе могао да се врати и како би наставак требало да изгледа увелико су у току.

Иако се из студија Дизни још увек нису огласили с информацијама о томе шта ће бити тема наставка, неки амерички медији су писали да би други део филма могао бити фокусиран на изазове са којима се штампани медији суочавају у 21. веку, а управо је то разлог зашто је Ен Хатавеј једном приликом рекла да не би желела да дође до реализације новог дела овог филма.

Занимљиво је, међутим, како су се у медијима појавили наводи да се у наставку глумица Ен Хатавеј, наводно, неће појавити, а да су своје улоге потврдиле Емили Блант и Мерил Стрип, што су фанови филма дочекали на нож, те су се многи побунили и почели да бојкотују гледање филма, уколико, у евентуалном наставку, не буду видели Ен на екрану. Како наводи портал „Variety“, продуценткиња Венди Фајнерман и сценаристкиња Алин Брош MеkKеna су тренутно укључене у пројекат.

Љубитељи овог дела већ дуго маштају о адаптацији књиге Лорен Вајсбергер „Освета носу Праду: Ђаво се враћа”, која је објављена 2013. године.

У књизи, она је присиљена да се суочи са својом бившом асистенткињом Емили Чарлтон, која је сада високопозиционирана извршна директорка луксузне модне групе. Могуће је да су Миранди потребни велики рекламни приходи бренда како би доказала да сви још увек желе да буду део њеног света.

Да подсетимо, радња филма „Ђаво носи Праду” из 2006. године прати младу и амбициозну новинарку Андреу Енди Сакс, чију улогу тумачи Ен Хатавеј, која добија посао асистенткиње веома моћне и застрашујуће уреднице модног магазина „Runway“, Миранде Пристли, коју глуми Мерил Стрип. Енди, која се иначе не интересује много за моду, убрзо схвата колико је тешко бити асистенткиња Миранди Пристли, те мора да балансира између својих професионалних амбиција и приватног живота. Ово остварење је засновано на бестселеру Лорен Вајсбергер, који представља фиктивну верзију времена које је ауторка провела као асистенкиња уреднице Воуга, Ане Винтур.

Осим Мерил Стрип и Ен Хатавеј, глумачку поставу чине и Емили Блант као прва Мирандина асистенткиња Емили Чарлтон, затим Стенли Тучи који тумачи улогу модног уредника у поменутом магазину - Најџела Киплинга, а ту је и Адријан Греније у улози Ендиног дечка Нејта, као и многи други. Управо су ови глумци, осим занимљиве приче у филму, још један разлог због којег је овај филм неодољив и нашироко вољен.

Иако се наизглед бави површном темом, филм је постао култни феномен и омиљен међу гледаоцима из више различитих разлога. Наиме, „Ђаво носи Праду” је гледаоцима пружио увид у свет високе моде, приказујући га динамичним и веома стресним. То је оставило трага с обзиром на то да је, до тада, модна индустрија била често приказана кроз призму површног гламура, те је филм открио и не тако блиставу, другу, страну медаље.

Управо тако је и главна уредница магазина, Миранда Пристли, постала оличење високих стандарда, због нулте толеранције на грешке, што је код гледалаца изазвало емпатију према Енди, као њеној асистенткињи, која се константно суочава са стресом и Мирандиним немогућим задацима, уз дуге радне сате. Чини се да је управо то Ендино балансирање између својих пословних амбиција и приватног живота оно што је највише привукло пажњу младих професионалаца, нарочито жена, које се, на неки начин, са њом и поистовећују. На тај начин је филм покренуо различите дискусије о томе шта је потребно жртвовати како би се остварио успех у каријери, али и о томе колико је важно балансирати између посла и приватног живота.

Осим тога што су генерације гледалаца заволеле овај филм због радње и ликова у њему, ово остварење је постало културни феномен и због многобројних сцена, а нарочито цитата, који су се урезали у колективно памћење публике. Тако је и фраза „То је све”, коју изговара Миранда на крају својих наизглед тривијалних, а заправо веома захтевних инструкција, постала симбол њене одлучне личности, те се користи у свакодневном говору као саркастичан коментар на ауторитативне одлуке. Такође, реченица: „Одбијам да будем болесна. Носим Валентино, забога” (енгл. „И рефусе то бе сицк. И'м wearing Валентино фор crying оут лоуд."), коју изговара Емили Чарлтон док је болесна, а мора да настави рад због важног модног догађаја, илуструје посвећеност запослених у модној индустрији упркос томе што штете сопственом здрављу, а са којом се могу поистоветити сви који су се бар једном нашли у таквој ситуацији.

Управо је успех остварења „Ђаво носи Праду” био инспирација за креирање бројних других филмова и серија које се баве темама као што су каријера, висока мода и лични изазови, а то се огледа у продукцијама остварења „Ружна Бети“, „Млађи референт“, „Исповести купохоличарке“ или пак серије „Емили у Паризу“ и других.

Ивана Јапунџа