На тим температурама све је много теже - и радити, и долазити и одлазити на посао, и то не само када се ради на отвореном већ и у затвореном простору, када се крене и радњу, на њиву или на путовање. Због великих топлота и излагања сунцу угрожени су и безбедност и здравље људи, а негативне последице врућина утичу и на продуктувност запоселних.

Тако су велике врућине, које су Србију захватиле у првој половини јула, а најављују се и у августу, уз тему везану за климатске промене, све више и горућа економска тема. На то је недавно скренула пажњу професорка Економског факултета Јелена Жарковић, истичићи да екстремне температуре утичу на пад продуктивности, а тиме на привреду и економију свеукупно, те да је неопходно прилагодити се климатским променама.

По њеним речима, екстремне врућине не утичу само на делатности које се обављају на отвореном простору, као што су пољопривреда и грађевинарство, већ и оне које се одвијају у затвореном простору, али и на транспорт и туризам. јер се, на пример, планирано путовање у земљу која се суочава с екстремним температурама - одлаже.

- Пад продуктивности услед врућине кошта привреду, а то потврђују истраживања економиста јер конкретно показују да на температури од око 33-34 степена Целзијуса продуктивност знатно опада - рекла је Јелена Жарковић. - Код већих привреда где су већ рађене неке процене, као рецимо, са америчким државама, то је већ сваке године 100 милијарди долара. Реч је о огромном новцу у смислу губитка продуктивности и изра­жено у БДП-у - то је пола процента БДП-а, што уопште није мало, а предвиђа се да ће се ти трошкови увећати.

Мењати организацију

лЈелена Жарковић сматра да промена начина организовања пословног процеса на дужи рок мора да буде производ сарадње приватног и јавног сектора. Уз то, она указује и да процене о губицима у Србији услед екстремних температура морају да крену од приватног сектора, који најбоље зна како да организују свој пословни процес.

- Ово су глобалне климатске промене, мале земље трпе и ми ту можемо мање да урадимо јер је наш утицај на глобалне климатске промене веома мали - рекла је Јелена Жарковић.

По речима pprеdsеdnika Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, и до сада је било врелих лета и високих температура, али не као сада и јасно је да се овој ситуацију морамо што пре прилагодити. 

100 милијарди долара штета од врућине у САД

- Овако високе температире озбиљан су проблем и за раднике и за привреду - каже Милић. - Уз то што је мања продуктувност, на тако високим температурама угрожено је здравље људи, највише на отвореном простору, али све више и у затвореном простору. Како ствари стоје, ове температуре ће постати уобичајене и зато је потребно да пронађе начин да се орговори на ту ситуацију - од тога да се ради скраћено, у терминима када су температуре ниже...

Он указује да за овако екстремне временске услове постоје препоруке о томе како се треба понашати и шта треба радити тада, али и то да их не поштују сви послодавци.

- Сигурно је да већина по­сло­даваца схвата да велике врућине знатно отежавају рад и да се морају предузети кораци који ће обезбедити заштиту здравља запослених и то и чине. Истовремено, екстремне врућине повећавају трошкове послодаваца, а и смањује се продуктивност и зато је потребно наћи меру која ће ова два пола помирити - каже Милић.

Д. Млађеновић