NESNOSNA VRUĆINA PRAVI ŠTETU I KOMPANIJAMA, A NE SAMO POLJOPRIVREDI Kad temperatura pređe 34 stepena i industriji se zavrti u glavi
Velike vrućine, temperature koje tokom dana podižu i iznad 40 stepeni Celzijusa, a noću se ne spuštaju ispod 20 stepeni, sve su češće i, po svemu sudeći, to je postala uobičajena stvarnost u našoj zemlji, ali i u širem regionu.
Na tim temperaturama sve je mnogo teže - i raditi, i dolaziti i odlaziti na posao, i to ne samo kada se radi na otvorenom već i u zatvorenom prostoru, kada se krene i radnju, na njivu ili na putovanje. Zbog velikih toplota i izlaganja suncu ugroženi su i bezbednost i zdravlje ljudi, a negativne posledice vrućina utiču i na produktuvnost zaposelnih.
Tako su velike vrućine, koje su Srbiju zahvatile u prvoj polovini jula, a najavljuju se i u avgustu, uz temu vezanu za klimatske promene, sve više i goruća ekonomska tema. Na to je nedavno skrenula pažnju profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković, ističići da ekstremne temperature utiču na pad produktivnosti, a time na privredu i ekonomiju sveukupno, te da je neophodno prilagoditi se klimatskim promenama.
Po njenim rečima, ekstremne vrućine ne utiču samo na delatnosti koje se obavljaju na otvorenom prostoru, kao što su poljoprivreda i građevinarstvo, već i one koje se odvijaju u zatvorenom prostoru, ali i na transport i turizam. jer se, na primer, planirano putovanje u zemlju koja se suočava s ekstremnim temperaturama - odlaže.
- Pad produktivnosti usled vrućine košta privredu, a to potvrđuju istraživanja ekonomista jer konkretno pokazuju da na temperaturi od oko 33-34 stepena Celzijusa produktivnost znatno opada - rekla je Jelena Žarković. - Kod većih privreda gde su već rađene neke procene, kao recimo, sa američkim državama, to je već svake godine 100 milijardi dolara. Reč je o ogromnom novcu u smislu gubitka produktivnosti i izraženo u BDP-u - to je pola procenta BDP-a, što uopšte nije malo, a predviđa se da će se ti troškovi uvećati.
Menjati organizaciju
lJelena Žarković smatra da promena načina organizovanja poslovnog procesa na duži rok mora da bude proizvod saradnje privatnog i javnog sektora. Uz to, ona ukazuje i da procene o gubicima u Srbiji usled ekstremnih temperatura moraju da krenu od privatnog sektora, koji najbolje zna kako da organizuju svoj poslovni proces.
- Ovo su globalne klimatske promene, male zemlje trpe i mi tu možemo manje da uradimo jer je naš uticaj na globalne klimatske promene veoma mali - rekla je Jelena Žarković.
Po rečima ppredsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, i do sada je bilo vrelih leta i visokih temperatura, ali ne kao sada i jasno je da se ovoj situaciju moramo što pre prilagoditi.
100 milijardi dolara šteta od vrućine u SAD
- Ovako visoke temperatire ozbiljan su problem i za radnike i za privredu - kaže Milić. - Uz to što je manja produktuvnost, na tako visokim temperaturama ugroženo je zdravlje ljudi, najviše na otvorenom prostoru, ali sve više i u zatvorenom prostoru. Kako stvari stoje, ove temperature će postati uobičajene i zato je potrebno da pronađe način da se orgovori na tu situaciju - od toga da se radi skraćeno, u terminima kada su temperature niže...
On ukazuje da za ovako ekstremne vremenske uslove postoje preporuke o tome kako se treba ponašati i šta treba raditi tada, ali i to da ih ne poštuju svi poslodavci.
- Sigurno je da većina poslodavaca shvata da velike vrućine znatno otežavaju rad i da se moraju preduzeti koraci koji će obezbediti zaštitu zdravlja zaposlenih i to i čine. Istovremeno, ekstremne vrućine povećavaju troškove poslodavaca, a i smanjuje se produktivnost i zato je potrebno naći meru koja će ova dva pola pomiriti - kaže Milić.
D. Mlađenović