ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ РАСПИСАО ТЕНДЕР Ускоро обнова ограде око порте Николајевске цркве

Имајући у виду све рокове, укључујући и период за увођење извођача у посао, могла да почне до септембра, а није згорег напоменути да је у околони храма Преноса моштију Светог Николаја у току реконструкција вреловода.

Николајевска црква изграђена је тридесетих година 18. века, а у народу је у то време називана и Недељкова црква, по задужбинару Недељку Богдановићу. Помало скривена од погледа случајних пролазника, ушушкана између Улице Ђуре Јакшића и Трга Марије Трандафил, најмања православна богомоља у Српској Атини, специфична је и по томе што је ту сачуван запис у којем се први пут појављује данашњи назив града - Нови Сад. На барокној грађевини мањих димензија, над западним прочељем се истичу звоник и мања купола изнад централног дела наоса, а иконостас је дело новосадског сликара Павла Симића.

О историји Николајевске цркве мало се зна, јер су црквене књиге изгореле у бомбардовању Новог Сада 1849. године, када је храм Преноса моштију Светог Николаја готово уништен. Након рушења, упућен је позив за обнову, а међу првима су се јавили велики новосадски добротвори Јован и Марија Трандафил, који су, поред Богдановића, касније ту и сахрањени, заједно са својом рано преминулом децом Костом и Софијом.

Будући да је црква неко време служила као молитвени храм Грцима и Цинцарима, помоћ су понудили и Јован Полит и Ананије Дера. Фасада је обновљена, али је недостајало новца за унутрашње уређење, па је објекат до 1854. године коришћен као војно складиште. Обнова је  почела 1860. године и завршена је две године касније, а храм је поново оштећен током бомбардовања 6. априла 1941.

Сређена барокна капија из 1748. године

На иницијативу Завода за заштиту споменика културе Новог Сада пре три године реконструисани су барокна капија из 1748. године и оградни зид у Николајевској порти, на улазу у двориште Академије уметности, кроз историју познате као Висаринова болница, Шпитаљ и Убоги дом за бескућнике и болесне. Тај објекат, изграђен у првој половини 18. века, значајан је и због тога што је један од ретких који је опстао после бомбардовања Новог Сада 1849. године.

Споља гледано, Николајевску цркву красе две позлаћене куле, подигнуте у руском царском стилу, које подсећају на кијевске и петровградске храмове. Основа објекта је правоугаоног облика са полукружним сводом на источној страни и четвоространим звоником на западној и уз звоник је проширена са две мање подзвонарске просторије. Масиван западни зид с порталом накнадно је дограђен. Сачуване су композиције и појединачне фигуре светитеља на зидовима, које су рађене уљаном техником, док су витражи на прозорима храма постављени 1933. године и дело су сликара руског порекла Владимир Курочкина.

Интересантан је податак да су у храму Преноса моштију Светог Николаја крштена деца чувених научника Алберта Ајнштајна и његове прве супруге Новосађанке Милеве Марић. По жељи деде Милоша Марића Едуард и Алберт млађи крштени су по православном обреду 20. септембра 1913. године на Малу Госпојину, а кум им је био породични пријатељ Лазар Марковић.

Ј. Вукашиновић

Фото: В. Фифа, С. Ковач