РЕГУЛИШЕ КРВНИ ПРИТИСАК, ШТИТИ ЗДРАВЉЕ ОЧИЈУ, ДЕЛУЈЕ ПРОТИВУПАЛНО Једите ДИЊУ сваког јутра на празан стомак и ЕВО шта ће се десити са вашим телом

Назива се још дина, мелон, пекун, пипин и пепун. Међутим многи дињу сматрају воћем, пише Cajeviza.com.

Диња води порекло из Азије и Африке. Врло вероватно да је још пре више хиљада година пренета и у друге крајеве света. Већ стари Египћани су дињу сматрали посластицом. Стари Римљани, а свакако и Грци,сладили су се дињама баш као и ми данас. Прва земља у којој је диња почела интезивно да се гаји је била Францунска, пре три стотине година.

Иако се не сматра воћем, од плодова диње се често прави компот, џем, мармелада. Осим тога, користи се у припреми воћне салате, у егзотичним кухињама се припрема салса, умак од коцкица диње. Тај умак се послужује уз рибу и пилетину с роштиља. У Индији се уз пилетину послужује љути кари од диње. Куглице од диње често се додају пићима.

Нутритивна вредност диње

Једна порција диње од 150 грама садржи: 53 калорије, 0,3 г масти, 13 г угљених хидрата, 1,4 г влакана, 30% дневне количине витамина А, 78% дневне количине витамина Ц.

Код неких калифорнијских сорти измерене су и 100-постотне дневне потреба витамина А и Ц. Ова сласна воћка обилује антиоксидансима, колином, зеаксантином и бета каротеном, који пружају заштиту од низа болести – од обичне прехладе па све до рака. С обзиром на то да 90-95% њеног састава чини вода, идеално је воће за хидратацију током врућих летњих дана.

Семенке, које су такође јестиве, садрже протеине, влакна и омега-3 масне киселине у облику алфа-линоленске киселине.

Лековитост диње

Регулише крвни притисак

Диња садржи влакна, калијум, витамин Ц и колин који поправљају здравље срца. Конзумација хране богате калијумом помаже у регулацији нивоа натријума што је важно код третмана високог притиска. Калијум помаже организму у ослобађању вишка натријума и тако смањује повишен крвни притисак. Калијум је потребан и за регулисање равнотеже воде, кисело-базне равнотеже и неуромускуларне функције, а такође игра важну улогу у преносу електричних импулса до срца. Унос калијума повезан је и са смањеним ризиком од инфаркта и губитка мишићне масе. Овај минерал чува густину костију и спречава настанак камења у бубрегу.

Смањује ризик о астме

Ризици развијања астме нижи су код људи који конзумирају веће количине одређених нутријената. Један од њих је и бета каротен, пронађен у жутом и наранџастом воћу попут диње, бундеве, шаргарепе и зеленог лиснатог поврћа попут спанаћа и кеља. Витамин Ц такође је важан нутријент који штити од астме, помаже против губитка кисеоника те смањује ризик од алергијских реакција, а диња га садржи у великим количинама.

Штити здравље очију

Диња садржи нутријенте важне за здравље очију – бета каротен (из којег се ослобађа витамин А), витамин Ц, лутеин и зеаксантин. Зеаксантин је важан каротеноид који се апсорбира у ретину ока где делује антиоксидативно и као УВ заштита. Неколико студија је показало да каротеноиди успоравају деструктивни процес у ретини и ретиналном пигменту који води до макуларне дегенерације (болест средишњег дела мрежњаче која се обично јавља код старијих особа). С обзиром на то да су бројне студије указале како озбиљан недостатак витамина А и Ц може довести до глаукома и макуларне дегенерације, па чак и до слепила, диња је одличан избор за спречавање или успоравање развоја ових поремећаја.

Регулише пробаву

Диња спада у лако варљиву храну и препоручује се да се једе на празан желудац и пре неког другог оброка. Добар је избор и за оне са осетљивим желуцем јер садржи ензиме и не троши енергију организма на варење хране. Због обиља влакана и воде спречава затвор и помаже у регулацији пробаве, здрављу пробавног тракта и избацивању токсина из црева.

Делује противупално

Колин је важан нутријент у дињи који помаже бољем сну, учењу и меморији. Такође је битан и за одржавање еластичности станичних мембрана, трансмисију нервних импулса, искоришћавање масти и смањивање хроничних упала. Редовно конзумирање диње помаже у смањењу оксидативног стреса и тако смањује упалне процесе који могу довести до развоја артритиса. Упале у телу повезују се и с настанком метаболичког синдрома који означава групу метаболичких поремећаја. Ови поремећаји се испољавају као инсулинска резистенција, накупљање масног ткива у подручју стомака (абдоминална или централна гојазност), висок ниво холестерола и повишен крвни притисак. Истраживања су показала да су жене, које су конзумирале 350 грама воћа на дан, имале знатно нижи ризик од развијања овог синдрома. Студија је укључивала дињу, јабуке, грожђе, лубеницу и банане.

Штити кожу и косу

Редовно конзумирање диње одлично је за лепоту коже и косе. То је због утицаја витамина А који је нужан за производњу себума који влажи кожу и косу и есенцијалан је за њихов раст. Витамин А битан је за чист тен, а такође може помоћи и у заштити од УВ зрака које узрокују брже старење коже. Осим витамина А, ту је и витамин Ц важан за изградњу и одржавање колагена који кожи и коси даје структуру. Зато је диња одлична помоћ против бора и прераног старења. Осим у исхрани, можете је користити и директно на кожи и коси као маску или регенератор.

Лековитост и конзумација семенки и чаја диње

Семенке диње посебно се препоручују код болести бубрега, поготово код камења. Семенке диње имају расхлађујући ефект и идеалне су за конзумацију током лета. У Индији, млевене семенке диње додају се у lassi (напитак од јогурта) и thandai (хладно млеко са зачинима), а целе семенке у слаткише и халве. Плод, семенке и уље од семенки, древно су лековито средство за лечење разних тегоба као што су кашаљ, температура, паразити, желудачне, пробавне, бубрежне и уринарне сметње. Чај од цвета диње користи се за искашљавање.

Крстарица