ДО 27. ОКТОБРА ИЗЛОЖБА КЊИГА ПАВЛА БЕЉАНСКОГ у СПОМЕН-ЗБИРЦИ Мала мапа бескраја
У Спомен-збирци Павла Бељанског приређена је изложба „Књиге Павла Бељанског: од београдског салона до музејске збирке“.
Библиотека чувеног дипломате и филантропа, коју су његови наследници поклонили 1966, скоро у целости обухвата књиге на страним језицима са европског културног подручја из периода од средине 18. до средине 20. века, са изузетком малог броја књига домаћих аутора. Најбројнија су издања из области историје, историје уметности и књижевности, те права и дипломатије као поља стручног интересовања дипломате.
– Збирку књига Павла Бељанског чини 400 одредница, и ова библиотека-архипелаг може се посматрати као мала мапа бескраја. Тај бескрај укључује концентричне кругове раста и развијања укуса и интересовања једног интелектуалца старог кова: власник ове библиотеке поседовао је књиге из области књижевности и историје, права и дипломатије, религије и етнологије, историје уметности и астрономије, филозофије и математике – речи су проф. др Владиславе Гордић Петковић,. – Дакако, библиотека Бељанског сведочи о утицајима окружења у којима је живео и деловао, о темељном познавању европских језика и култура, о нивоима знања и компетенција какви се данас ретко сустичу у личностима које пледирају на титулу симбола своје епохе.
Типично за свет интелектуалаца свог времена, како истиче редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Павле Бељански понире у истраживања древних цивилизација, старих култура, нових тумачења традиције и нових начина писања, његов избор дела која ће сачинити његову приватну библиотеку сведочи о занимању за оквире ренесансних тема, средњовековне историје и савремене уметности. Исто тако, он је и посвећен истраживач биографија славних личности, владара, царева и царица, политичара, дипломата, интелектуалаца....
Књижевна ризница
У књижевној ризници Бељанског је, рецимо, Бетовенова биографија из пера Едуара Ериоа, и студију о Дантеу Мориса Палеолога. У њој су и дела Жоржа Лакур-Гајеа, француског историчара, повест о руској царици Александри, аутобиографија Лава Троцког, такође и француски превод Дон Кихота (уз оригинал на шпанском), дела Иполита Тена и Ла Фонтенове басне, дела Адама Смита, Бенедета Крочеа, повест о енглеској краљици Викторији, биографија Мери Тјудор, драма у стиховима Едмонда Ростана, књиге о Достојевском из пера Андре Жида, Андре Левансона и Николаја Берђајева, Плутархови Упоредни животи на француском, Казановини мемоари, биографије Бајрона, Шелија и Дизраелија из пера Андреа Мороа...
– Многи аутори које је Бељански читао и чије је књиге сачувао као да су интимна пројекција ерудиције и имагинације за којима је жудео овај колекционар и дипломата – указује проф. др Владислава Гордић Петковић. – Избор књига сведочи како о духовним аспирацијама, тако и о нужности самоусавршавања. Никако не недостаје, међутим, оних бираних дела који ће послужити култивисању узвишене доколице. У овој збирци сачуване су књиге писане и штампане на српском, италијанском, немачком, француском и енглеском. Архипелаг наслова и тема, океан значења, безмерје једне приватне ризнице за вечност, све би то могли бити нимало патетични именитељи библиофилског напора једног великана.
Ауторка изложбе је Милица Орловић Чобанов, дизајна поставке потписује др ум. Драгана Вилотић, публикација је рад Вељка Дамјановића, а пратећи материјал Јоване Бошњаковић. Поставка ће моћи да се обиђе до 27. октобра.
М. Стајић
