НИ НЕМАЧКА НИЈЕ ШТО ЈЕ НЕКАД БИЛА После 11 година у туђини,  Балканац СЕ ВРАТИО у своју домовину! Повратник из Немачке поручио: То више није обећана земља

Док има оних који разматрају одлазак ван своје земље, ретки су они који оду, па одлуче да се врате, али ипак и то се десило. Милан се вратио из Немачке после 11 година, те је породицу и грађевинску фирму преселио у родни Имотски и како каже сада му је срце на правом месту.

Дефинитивно је коначно, недостаје ми домовина, Имотски, Загреб и желим да будем тамо сада. Хрватска није напредовала колико је Немачка пропала, плате су порасле 10 до 15 одсто, а све је постало ненормално скупо, каже Милан Катанушић, повратник из Немачке.

Ситуација није много другачије ни када је Србија у питању. Многи су одлучили да се врате родној земљи где су започели сопствене бизнисе. Како смо већ писали, један Србин након 22 године живота "преко баре" одлучио је да се врати у родну земљу. Како каже ,"претежно се разочарао у квалитет живота".

Године пролазе, а сви јуре неке кредите и немају после ни 5 минута слободног за кафу. Видим да има доста тема: 'напуштам Србију, али нема довољно ових. Не знам јер зато што се људи стиде или је нешто друго у питању. У сваком слуцају питајте шта желите, рекао је он.

И док су мишљења подељена да ли је требало да остане или не, Телеграфу су овај пут више пажњу привукли разлози других ,,који су одлучили да оду, па да се врате".

Ово потписујем. Био сам у озбиљној депресији од самоће у иностранству, све ми је било сиво као небо тамо. Сваки дан проклет, исти, сив са ненормалним осећајем усамљености и тескобе. Сабијао сам посао, али сам дубоко у себи био несрећан, јер сам изузетно екстровертна и друштвена особа. Тамо нисам имао никог, хтео сам да се дружим, али је доста то било усиљено и увек на моју иницијативу, а да молим неког за дружење и време, нисам хтео. Пријатељство је двосмерна улица. Парадоксално, али кад сам се вратио, "прогледао" сам. Свет око мене је поново добио боје по повратку у отаџбину - стоји у једном од коментара док се додаје у другом:

- Иста прича. Како каже мој јаран, "није све у парама, има нешто у злату и дијамантима". Сваки дан је исти. Нема ниста спонтано. Једно сто ме усрећи то што купим нешто на виси картици са парама које немам, ствари који ми не требају. Али и то прође после пет дана и дођемо на исто.

Дневник/Телеграф бизнис