БАТУТ УПОЗОРАВА Паклене врућине све до 14. јула НЕ ИЗЛАЗИТЕ БЕЗ ПРЕКЕ ПОТРЕБЕ; ЕВО КАКО ДА СЕ ЗАШТИТИТЕ
"На основу најновијег прогностичког материјала у наредним данима постоје услови за појаву топлотног таласа на подручју јужнобачког округа од 7. до 14. јула; на подручју севернобачког, севернобанатског, средњебанатског, западнобачког и јужнобанатског округа од 8. до 14. јула; на територији града Београда од 11. до 14. јула; у мачванском округу од 9. до 14. јула; од 10. до 14. јула на територији подунавског, поморавског и расинског округа као и од 12. до 14. јула на подручју борског и зајечарског округа" објавио је Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Како објашњавају, са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, топлотни талас је појава од најмање три узастопна дана када је максимална дневна температура ваздуха изнад дефинисане критичне вредности.
- Прогнозиране вредности максималне дневне температуре ваздуха биће у категорији веома опасне појаве у периоду од 10. до 14. јула у јужнобачком, 12. јула на територији севернобанатског и средњебанатског округа; 13. јула на подручју града Београда, северу земље, браничевском, мачванском, подунавском, поморавском и расинском округу; 14. јула у средњебанатском, јужнобанатском, браничевском, подунавском, поморавском, расинском, борском и зајечарском округу – наводе у „Батуту“.
У домен опасне појаве спадаће максималне дневне температуре ваздуха од 8. до 14. јула углавном на северу земље, као и деловима северозападне Србије, а од 10. јула на северу, североистоку, као и од 12. у деловима централне, јужне и југоисточне Србије. У већем делу земље, од 7. до 14. јула очекују се максималне дневне температуре ваздуха у домену потенцијално опасне појаве.
Прогнозиране вредности максималне дневне температуре ваздуха биће у категорији опасне појаве од 7. до 9. јула на територији јужнобачког округа, 8. јула на северу земље, а 9. јула на подручју града Београда, северу земље и мачванском округу.
Лична хигијена
- Посебну пажњу треба обратити на одржавање личне хигијене, затим на хигијенске услове у току прања воћа и поврћа као и на саму припрему хране, јер у условима када је организму неопходно беспрекорно функционисање система терморегулације, свака дехидрација, настала као последица алиментарне интоксикације праћене дијарејом, додатно би компликовало здравствено стање особе која је претрпела било које од наведених клиничких манифестација топлотног стреса – напомињу у “Батуту”.
Опасни временски услови су они који су пропраћени израженијим климатским појавама, које би могле да представљају ризик по здравље; повећана вероватноћа за наступање различитих манифестација топлотног стреса, нарочито код осетљивих популационих група (мала деца, труднице, стари, хронично оболели пацијенти). Под посебним ризиком су особе са нарушеним интегритетом свих слојева кожног ткива, т.ј. поремећајем механизма евапорације нагомилане топлоте (опекотине).
Мере личне заштите представљају скуп мера које би требало да спроводи сваки појединац у циљу одржавања физиолошких механизама терморегулације. Одећа би требало да је направљена од лаганих летњих материјала светле боје, а чија структура допушта пропустљивост ваздуха и омогућава успешније одавање топлоте.
Редовна рехидрација у току целог дана, невезано за степен физичке активности или осећај жеђи. Уколико се ради о старијој популацији или незапосленима, све теже кућне послове (прање рубља, тепиха, завеса...) требало би обављати у хладнијој половини дана (јутро, вече). Без преке потребе, не би требало напуштати добро климатизован затворени простор за све време трајања повишене спољне температуре. Уколико је то неизбежно, обезбедити редовну рехидрацију у току боравка на топлом.
Љ. П.
