IN MEMORIAM: Милош Мића Лончар (1937. - 2024.)
Остао је Каћ, у новијој сторији, без највећег, најпризнатијег и најмудријег сина, остао је без свог Бабе - Милоша Миће Лончара.
Овај у много чему чудесан и непоновљив човек, оставио је иза себе толико дубок траг, да ће он трајати за сва време, за вјеки и вјекова.
Милошеви вршњаци, саборци и пратиоци говорили су да је, још као дете, био далеко испред своје генерације и да је видео јасније и даље од других. Ван породице, Лончар је имао две пођеднако вредноване и највеће љубави - Рукометни клуб Југовића и предузеће Новограп. Нити је хтео, нити је другима дозвољавао да на тас правде стављају Југовић и Новограп - увек је између њих стајао знак једнакости.
Мића је сада са својим давно отпутовалим пријатељима. Основао је РК Југовић и даривао му, кроз деценије, све своје најбоље. А имао је много тога, најквалитетнијег и најуваженијег: визију, истрајност, постојаност, храброст и неизмерну љубав. Југовић се, вођен руком Лончаревом, нашао на рукометној мапи света као чудо из малог села Каћа, за планетарну хвалу и историју. У том клубу стасавале су генерације и генерације рукометаша и афирмисали се играчи који су дотакли планетарне ширине. Коначно у Југовићу су стасали и поштени људи.
Југовић је можда јединствена појава на рукометном небу, а водио га је визионар, градитељ, мудрац, човек за сва времена - Милош Лончар. Наш Баба, наш Мића, отпутовао је у вечност, међу легенде, а иза њега су остали РК Југовић, Светосавски дом, службовања држави и безрезервна оданост цркви и општем доброчинству.
Милош је носилац готово свих црквених, друштвених и спортских признање, један-јединствен и непоновљив човек. Зато и кажемо да је Мића Лончар отишао у небески рај, баш тамо где му је и место.
Сахрана је у понедељак 8. јула на Градском гробљу у Новом Саду.