IN MEMORIAM: Miloš Mića Lončar (1937. - 2024.)
Ostao je Kać, u novijoj storiji, bez najvećeg, najpriznatijeg i najmudrijeg sina, ostao je bez svog Babe - Miloša Miće Lončara.
Ovaj u mnogo čemu čudesan i neponovljiv čovek, ostavio je iza sebe toliko dubok trag, da će on trajati za sva vreme, za vjeki i vjekova.
Miloševi vršnjaci, saborci i pratioci govorili su da je, još kao dete, bio daleko ispred svoje generacije i da je video jasnije i dalje od drugih. Van porodice, Lončar je imao dve pođednako vrednovane i najveće ljubavi - Rukometni klub Jugovića i preduzeće Novograp. Niti je hteo, niti je drugima dozvoljavao da na tas pravde stavljaju Jugović i Novograp - uvek je između njih stajao znak jednakosti.
Mića je sada sa svojim davno otputovalim prijateljima. Osnovao je RK Jugović i darivao mu, kroz decenije, sve svoje najbolje. A imao je mnogo toga, najkvalitetnijeg i najuvaženijeg: viziju, istrajnost, postojanost, hrabrost i neizmernu ljubav. Jugović se, vođen rukom Lončarevom, našao na rukometnoj mapi sveta kao čudo iz malog sela Kaća, za planetarnu hvalu i istoriju. U tom klubu stasavale su generacije i generacije rukometaša i afirmisali se igrači koji su dotakli planetarne širine. Konačno u Jugoviću su stasali i pošteni ljudi.
Jugović je možda jedinstvena pojava na rukometnom nebu, a vodio ga je vizionar, graditelj, mudrac, čovek za sva vremena - Miloš Lončar. Naš Baba, naš Mića, otputovao je u večnost, među legende, a iza njega su ostali RK Jugović, Svetosavski dom, službovanja državi i bezrezervna odanost crkvi i opštem dobročinstvu.
Miloš je nosilac gotovo svih crkvenih, društvenih i sportskih priznanje, jedan-jedinstven i neponovljiv čovek. Zato i kažemo da je Mića Lončar otišao u nebeski raj, baš tamo gde mu je i mesto.
Sahrana je u ponedeljak 8. jula na Gradskom groblju u Novom Sadu.
