ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ОД ИСТЕКА УГОВОРА ИЗМЕЂУ САНУ И ЦРКВЕ Архивску грађу СПЦ чека оваква судбина

У Архиву САНУ у Сремским Карловцима, где је та архивска гарађа чувана последњих 79 година, у току је разграничење архивских фондова. Према речима директора Архива Српске православне цркве др Радована Пилиповића, на основу препорука Министарства културе и Државног архива Србије, целокупна архивска грађа црквеног порекла треба да буде предата Архиву СПЦ, а архивска грађа из других фондова, понајвише из домена државне управе, морала би ићи у Архив Војводине, тј. Архив града Новога Сада.

- Српска академија наука и уметности је преузела бригу о архивском наслеђу Српске православне цркве само захваљујући новонасталим друштвено-политичким околностима и оквирима после 1945. године - каже Радован Пилиповић. - Српска православна црква је, ипак, дала потребну логистику, простор и инфраструктуру, јер је грађа смештена од 1949. године у просторијама Карловачке богословије, односно у неколико просторија историјске зграде Црквено-народних фондова. Према уговору о сређивању архивске грађе СПЦ која се налазила у Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима САНУ је примила те године на старање више од 320 дужних метара архивске грађе различитих фондова, на првом месту Карловачке митрополије, али и обновљене Патријаршије СПЦ после 1918. године. Уговор је истекао 1999, јер је био потписан на 50 година, као да су наши мудри архијереји прогно- зирали у само лето колико може да траје комунизам као друштвени систем. Пошто је Архив Српске православне цркве коначно устројен 2012. године, уговор је продужен само до 2019. Како је коначно истекао, предузимају се мере на заокруживању архивског наслеђа СПЦ.

Док ће световна архивска грађа после безмало осам деценија организованог чувања у Архиву САНУ бити измештена изван Сремских Карловаца, црквена ће бар за почетак остати на истом месту.

- Свети архијерејски синод Српске православне цркве тренутно обнавља и ставља под своју управу архивске фондове Патријаршијско-митрополијског архива у Сремским Карловцима који ће бити под надзором његовог органа - Архива СПЦ - објашњава Пилиповоић. -  Сви архивски фондови остају, за почетак, у згради Богословије Светог Арсенија, али ће се учинити све да се пронађе адекватна зграда у власништву Српске православне цркве у самим Сремским Карловцима и тој вредној историјској грађи поврати достојанство проистекло из њене историје.

Пилиповић каже да ће када буде враћена у недра цркве, архивска грађа бити доступна, ништа мање него до сада, и штавише, на располагању још више свима, по правилима науке и архивистике као дисциплине за истраживање и научни рад, а у плану је и побољшање услова за њено чување.

- На првом месту морају се побољшати технички услови за чување грађе, обавити хемијско-биолошка истраживања, урадити стерилизација цело- купног архивског фонда. Треба спречити хемијско-биолошко пропадање и заштити ниво дуготрајности записа. Највећи непријатељ докумената и записа на хартији и пергаменту јесте влага, која се може голим оком видети у читаоници Архива САНУ у Сремским Карловцима. Треба стално јачати свест о вредности докумената и спроводити стратегију заштите архивског материјала. Архив СПЦ има у томе научног - хемијског, биолошког, технолошког и архивистич- ко-историјског искуства - истиче Пилиповић.

Напомиње да се након ревизије фондова и побољшања општих услова за чување и коришћење архивске грађе може разговарати и о њеној дигитализацији. 

- Архив Српске православне цркве има намеру да обнови Патријаршијско-митрополијски архив у Сремским Карловцима као своје одељење - подружницу, прописану статутом Архива СПЦ, и да запосли више људи из струке из Сремских Карловаца и непосредне околине.

Архив СПЦ је  орган Светог архијерејског Синода задужен од 2007. године за чување и бригу о архивској грађи СПЦ. Сви црквено-архивски фондови Кнежевине и Краљевине Србије од 1836. године, затим један део грађе Карловачке митрополије са краја 18. века, као и обновљене Патријаршије после 1918. године чувају се у делу зграде Светосавског дома у Земуну, где је смештен - каже Пилиповић.

Уговор између САНУ и СПЦ о чувању црквене грађе склопљен 1949,  након истека 1999. у два наврата је продужаван на десет година. У припреми архивског материјала за примопредају учествују и компетентни представници САНУ, за коју се још увек не зна када ће се догодити.

З. Милосављевић