ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ РАЗВОЈА РУРАЛНОГ ТУРИЗМА Град Tребиње представио „Херцеговачку кућу”; СИГУРАН ПЛАСМАН на тржиште традиционалних производа МАЛИХ ПРОИЗВОЂАЧА

Посебан фокус током презентације стављен је на пројекат „Херцеговачка кућа”, настао у оквиру Аграрног фонда Града Требиња, са циљем постизања туристичког брендирања, али и дистрибуирања аутохтоне и здраве хране са тих простора. О овом подвигу је говорио начелник Одељења за туризам, заштиту животне средине и предузетништво Града Требиња Бојан Вучуревић који каже да је основни приоритет био да се обезбеди наводњавање што вћег процента обрадивих површина.

– У Требињу је сада чак 85 одсто површина под системом за наводњавање, што је око 1.100 хектара и то је био основни елементарни услов за развој пољопривреде у овом крају.  Други предуслов је било оснивање Аграрног фонда Града Требиња, који је успео кроз своје седмогодишње пословање умногоме да помогне пољопривредним произвођачима, пре свега газдинствима – каже Вучуровић.

У оквиру фонда, настао је и пројекат „Херцеговачка кућа”, која  представља бутик домаћих производа, као вид подршке постојећим сеоским газдинствима за останак и опстанак на селу, али и анимирање млађих људи да дођу на село, баве се пољопривредом и живе од свог рада.

–Програм подршке пласману пољопривредних производа радимо кроз њихов откуп од произвођача, који касније пласирамо преко четири малопродајна објекта „Херцеговачке куће”. Пласман откупљених производа ради се преко малопродајног објекта „Трећа доб”, у Требињу, као и кроз трговинске ланце који послују на територији Републике Српске, БиХ и локалних угоститељских објеката који у менију гостима нуде домаћу храну. Од недавно „Херцеговачка кућа“ постоји и у Београду – објашњава директора Аграрног фонда Града Требиња, Веселин Дутина, похваливши се и чињеницом да су од 2018. до 2022. године склопљени купопродајни и кооперантски уговори са преко 80 пољопривредних произвођача за откуп воћа и поврћа, а откупљено је  више од 200 тона тих пољопривредних производа.

Споменуо је и то да је откуп, нарочито кромпира, рађен и од пољопривредних произвођеча из осталих херцеговачких општина и навео извоз меда и производа од меда у Шведску као један од већих успеха.

– Прва „Херцеговачка кућа“ отворена је у Требињу 2017. године са циљем да под једним кровом окупи произвођаче традиционалних производа са подручја требињске регије. На самом отварању имали смо 20 коопераната, са око 180 производа. Данас, „Херцеговачка кућа’’ окупља више од 130 произвођача са више од 1.000 производа. Посматрано кроз финансије, говоримо о 2.200.000 конвертибилних марака вредности откупљених производа. Добили смо и званични лого којим су заштићени сви наши производи, а на етикети се налази и име домаћинства које га производи – прича наш саговорник.

Сви производи у „Херцеговачкој кући“ су прављени по традиционалним рецептурама, 100 одсто природни без додатака било каквих вештачких компоненти, а прате све сегменте који су прописани правилницима о квалитету хране и заштите потрошача.

-Кућа нуди богатство гастрономске различитости Херцеговине, а полице су пуне добрих вина, квалитетног меда, сирева, пршуте, смокава, дивљег нара и лековитог биља. Зато је „Херцеговачка кућа“ постала незаобилазна станица свакога ко посети наш град – истиче Дутина.

У склопу највећег сајма туризма у свијету ИТБ Берлин, Град Требиње је освојио прву награду на међународном такмичењу „Греен Дестинатионс Story Awards - Топ 100“, кандидујући „Херцеговачку кућу“ која би, по њиховој процени, могла да уђе у 100 најбољих прича одрживих туристичких дестинација, у категорији „локални ланци снабдевања”. Ради се о годишњој листи иновативних прича о доброј пракси одрживости туристичких дестинација широм света, које задовољавају критерујуме и основне вриједности зелених дестинација. Захваљујући овом престижном признању, Херцеговачка кућа добила је прилику за даљи развој туризма, пружање подршке, уз јачање сарадње са пољопривредницима.

Један од основних циљева њеног покретања је да се малим произвођачима традиционалних производа омогући сигуран пласман на тржиште, а самим тим и сигурна зарада.

А потврда да раде одличну ствар стиже са свих страна, с обзиром на то да је деловање Аграрног фонда Града Требиња препознат и од стране других домаћих и регионалних медија, локалних заједница Републике Српске и Федерације БиХ, које су тражиле савете и изражавале интересовање за покретање сличних организација и програма. Тако су настале Крајишка кућа, Кућа Лијевча и Поткозарја, Вишеградска кућа...

Ивана Бакмаз