МИСТЕРИЈА ПРСТЕНА КНЕГИЊЕ МИЛИЦЕ Заштитни и брачни знак, нађен у околини манастира Раваница ВУЧИЋ НАЈАВИО ОТКУП И ПОВРАТАК У СРБИЈУ

Експетска група једног од музеја ради на откупу тог прстена пронађеног случајно у пољу у околини манастира Раваница који је задужбина кнеза Лазара, подигнута између седамдесетих и осамдесетих година 14. века.

О том открићу писао је сајт "Све о археологији" још крајем априла.

Прстен који је, како су комплексне анализе показале, кнез Лазар наручио за кнегињу Милицу, а у који је са унутрашње стране угравиран велики монограм у виду ћириличког слова "М" и љубавна изјава поводом венчања или брачног завета, једно је од највреднијих открића последњих година у српској средњовековној археологији.

Историчар уметности и саветник у Завичајном музеју Јагодина, виши научни сарадник на Балканолошком институту САНУ Бранислав Цветковић добио је тај златни прстен на анализу а о свему што је уочио написао је извештај - Миличин прстен, откиће какво се дешава једном у животу, који се може наћи на сајту Ацадемиа.еду.

 "Ми се трудимо да вратимо све у земљу што се налази на аукцијама. Покушаћемо да као држава то купимо и да вратимо у земљу да би дали  Народном музеју. И још неколико књига, али ово је најважније", рекао је Вучић.

Он је истакао и да је Народни музеј као институција национално благо, али да није посећена у оној мери у којој заслужује и позвао све људе из целе Србије и Републике Српске, Црне Горе и других крајева да га посете.

"Позвао бих све људе да дођу у Народни музеј. Позивам људе  из Београда, целе Србије, Републике Српске, Црне Горе и да дођу и виде. Невероватне ствари имамо", поручио је Вучић приликом обиласка.

Током обиласка Вучићу и Додик су прошли поред слике једног од најзначајнијих српских сликара Паје Јовановића - "Крунисање цара Душана", која је највећа слика у српском сликарству и уједно највећа слика у поседу Народног музеја Србије.

Обишли су и збирку фресака из манастира Ђурђеви ступови, чији је ктитор био Стефан Немања, зачетник династије Немањића, а које потичу из истог периода као и Мирослављево јеванђеље - с краја 11. века.

Фреске су пренете у Народни музеј, јер манастир дуго није имао адекватне услове за чување.

Имали су прилику да виде и чашу која је припадала цару Душану, а која је широка и необична за тадашње стандарде.

Званичницима је представљен родослов и генеологија српских краљева, археолошки остаци средњовјековних градова Србије, а обишли су и поставке слика познатих српских сликара на којима су српски цареви и краљеви.

Навео је да локални свештеници нису могли да дешифрују садржај текстова угравираних на обручу прстена, па су његовом садашњег власника рекли да потражи мишљење стручњака. Цветковић сматра да је тај прстен откриће века.

У анализи је наведено да је већ на први поглед било јасно да је прстен изузетан предмет и да је на основу комплексне вишеструке анализе стилских, типолошких, иконографских, епиграфских и палеографских караткеристика утврђено да припада српској краљевској поридици из доба касног средњег века.

Са обе спољне стране обруча прстена, како је наведено на сајту "Све о археологији", налази се по шест издужених картуша са ћириличким натписима српске редакције старословенског језика.

Прстен је, према оцени Цветковића направљен и као заштитни и брачни знак. Поред скорашњих налаза, овај прстен носи до сада најранији познати помен кнеза Лазара као "кнез", а уједно је и његов најранији сачувани портрет.

Текст садржи цитат из Псалма 9,19, који алудира на спасење сиромашних и великодушности богатих за убоге.

Према наводима стурчњака, то је повезано са "параболом праведног Лазара у недрима Аврамовим", што даје основу за укључивање кнежевске титуле (КНЕЗ) дародавца прстена.

Према оцени Цветковића, све наведено указује да је прстен наручио кнез Лазар за своју супругу кнегињу Милицу.