ПАНЧЕВАЧКИ БИЦИКЛИСТА ПОНОВО У АКЦИЈИ Бициклом од Брисела до Москве, 7. јуна креће на далеки пут

Каже да је две године живео као у сну, чекајући да пандемија прође, како би наставио путовање од Брисела до Москве. Али није губио време.

Објашњава: Време сам искористио да напишем књигу. Купили су је моји пријатељи како би новац био предат породици малог Михајла Котрље, који се бори с болешћу што му не дозвољава да прохода. У књизи сам описао доживљаје током 65 дана вожње бицикла од Панчева до Брисела у дужини од 8.352 километра. Бицикл сам возио кроз: Србију, Црну Гору, Републику Српску, Словенију, Италију, Француску, Шпанију, Португалију и Белгију. Прву етапу сам назвао: „Бициклом за бебе”. Успех је био загарантован зато што сам у њега веровао. Успео сам и зато што сам био здрав. Здрав сам, још увек сам здрав, зато што много возим бицикл, али једног дана бићу болестан и бицикл ће се први пут одмарати.

Додаје да ће, када се то буде десило, „веровати у своје оздрављење, јер оно може проузроковати само веровање болесника да ће га баш тај лек излечити”.

– Међутим, вредност највиших идеала у животу није у томе што се они остварују и могу се остварити, него у томе што подстичу на остварење великих подухвата, а мој подухват је свакако био велик. На њега ме подсећају чланови многих ротари-клубова широм Европе у којима сам гостовао. Они су са америчком организацијом УСАИД донирали 67.280 долара за куповину по једног транспортног и стационарног инкубатора, реанимационог стола и три фототерапијске лампе за потребе Дечјег одељења Опште болнице у Панчеву. Тиме што је опрема стигла у болницу био сам подстакнут да учиним и следећи велики подухват у сарадњи с нашим добрим људима који живе широм Европе, па сам све више размишљао о остварењу овогодишњег „педалирања” – рекао нам је Милојков.

Сада дефинитивно зна да ће на пут поћи сутра, 7. јуна, када ће овај број нашег листа бити на трафикама, те да ће бицикл возити кроз Белгију, Немачку, Холандију, Шведску, Норвешку Финску и Русију. Пројекат је назвао „Бициклом за бисере будућности”.

– Од Брисела до Москве возићу око 3.000 километара да бих сакупљао донације за помоћ Регионалном центру за таленте „Михајло Пупин”. Центар је основан 1999. године и о њему бригу од оснивања води доктор физичких наука Драгољуб Цуцић. Током пута, у паузама, „зидаћу” текст за нови путопис, који ће, сигуран сам, купити моји другари како бисмо сакупили новац и помогли неком детету талентованом за науку, а чији родитељи нису у могућности да купе опрему за квалитетно бављење науком.

Душане, срећан ти и успешан пут!

(Панчевац)