ПРВИ СМО У ЕВРОПИ Број СТРАНИХ ТУРИСТА који долазе у Србију НАЈБРЖЕ расте! Руси и Кинези највише воле да се код нас ГОСТЕ, а ево како изгледа ФОТОРОБОТ просечног ГОСТА (ФОТО)

По истом извештају, Србија бележи највеће стопе опоравка туристичког промета с Кином.

Ови подаци и не изненађују, јер је и слика са терена ово потврђује. Државни секретар у Министарству туризма и омладине Србија Урош Кандић ово такође потврђује за јуроњуз Србија наводећи да када шетате градом не можете а да не приметите да никад није било оволико туриста.

Србија више није сезонска дестинација, Србија постаје целогодишња дестинација, рекао је Кандић.

Исто важи за главни град. Из Александра Микета  из Туристичке организације каже да страни туристи највише воле да се друже са Београђанима - и да иду у кафане.

Веома је важно рећи да Београд има 8.200 кафана. То значи да на 200 Београђана дође по једна кафана, рекла је она.

Туриста који обилазе Београд кажу да су задовољни својом одлуком да обиђу српску престоницу. Кажу да им се највише допадају атмосфера и гостопримство.

Из Казасхтана сам и никад раније нисам био на Балкану. Дошао сам зато што ми о вашој земљи не знамо довољно. Видим овде пуно туриста и мислим да Србија треба да се промовише и код нас, на истоку. Ми смо пријатељи Србије, рекао је један туриста.

Још један је рекао да му се највише допада опуштеност људи на Балкану.

Из Турске смо, из Адане. Допада ми се ваздух, за мене је овде ваздух чист, а има и дрвећа и зеленила. Осим тога, људи су веома опуштени, рекао је.

Једна Индијка је рекла да је за Србију чула од своје другарице и да је због тога желела да је обиђе.

Студирам у Лондону и хтела сам да посетим неке европске земље за које ми из Индије обично нисмо ни чули. Имам на факултету пријатељицу из Србије, која ми је рекла да је њена земља прелепа, каже.

Мапа из извештаја Европске комисије за путовања пореди прве квартале 2019. и ове године и подаци кажу да је за пет година, у Србији остварен раст од готово 47 одсто.Током три месеца земљу је посетило скоро 400 хиљада странаца. Најбројнији су Руси, Кинеза је из године у годину све више, а земље окружења, посматране заједно, традиционално доминирају.

Такође, Републички завод за статистику објавио је данас да је у Србији, у априлу,  забележено 370.669 долазака туриста што у односу на април прошле године представља повећање за 7,1 одсто, док је број ноћења износио 1.025.142 и био за 9,1 одсто већи него пре годину дана, објавио је данас Републички завод за статистику.

Број ноћења, додају, домаћих туриста био је већи за 11,0 одсто  а страних туриста за 7,0 одсто.

На питање како би изгледао фоторобот туристе који долази у Београд, Микета каже да је реч о некоме ко долази у пару и спава у хотелској соби. Наиме, повољан профил туристе је она који добро зарађује, па доста и троши.

То је човек од 42 године, долази у пару, дакле са "лепшом половином", долази својим колима, из окружења је и спава у хотелу, каже она.

И зарада од страних гостију је порасла у прва три месеца и то за 12 одсто више у поређењу са прошлом годином. Наиме, у 2023. је она износила 528 милиона евра, док ове године цифра износи 600 милиона. Канидић каже да је то велики успех за Србију.

Подаци указују на то да је ова година, ако је судити по овим параметрима, и боља у односу на prеthodnu годину, која је била рекордна откад се бележи, у модерном смислу, туристички промет у нашој земљи, рекао је он.

Из Министарства туризма наглашавају и да је кључ овог раста у садејству државних и приватних улагања у туризам – од којих се, кажу, сваки евро вишеструко врати.

Ленаси: Бројни су изазови због повећаног броја туриста

Лиценцирани туристички водич Милица Ленаси рекла је за Јуроњуз Србија да нема сумње да интересовање страних туриста за нашу земљу расте, и да смо постали веома интересантна дестинација. Како је додала, веома мало се зна о нашој бурној историји, па је и то, додаје, један од разлога да се неко одлучи да посети Србију. Она наводи да постоји и разлика између домаћих и страних туриста.

Наши туристи долазе пре свега за добар провод, за уживање у граду Београду, већина њих је већ и била овде. Неке млађе генерације долазе да се упознају и да се увере у оно што су чули можда чак и од њихових родитеља. Страни туристи, у зависности од тога из ког дела света долазе, другачија су им интересовања. На пример, азијски гости углавном врло мало знају о дешавањима на овим просторима, па су заинтересовани да чују, али наравно и да виде нешто потпуно другачије за њих, рекла је она.

На питање са којим се све проблемима суочавају водичи када воде туристе кроз престоницу, каже да проблема има доста, али да се све махом односи на капацитете самог града.

Нема довољно места за паркирање аутобуса... Уопште услови за паркирање туристичких аутобуса су јако мали. На Београдском пристаништу има мало места, на пример за пет аутобуса, а долази много крузера током дана. Код храма је такође потпуни хаос, зато што апсолутно све групе које обилазе Београд долазе ту јер је велика туристичка атракција, не само за стране госте, већ и за домаће групе, и ђачке екскурзије. Такође, код Калемегдана, имамо само два паркинг места дозвољена испред француске амбасаде, што је са друге стране озбиљан проблем за безбедност саме амбасаде, каже она.

Додаје и да паркинг и смештај нису једини проблеми за лиценциране водиче када воде групу туриста.

Велики проблем имамо са огромним бројем кинеских група које све раде директно и аутобусе и хотеле, долазе без водича. Вероватно се прочуло, нажалост, да контрола водича није баш велика у граду Београду, додала је она.

Сеничић: Неопходно је повећати капацитете

Директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић изјавио је за Euronеws Србија да Београду недостају хотели са стандардне три звездице европског квалитета, који ће имати значајно нижу цена од хотела високе категорије, јер ће на тај начин бити доступнији и занимљивији европском тржишту.

Још увек немамо довољно капацитета, али ако наставимо овим растом долазака страних туриста, биће неопходно да се убрзано развије хотелијерска индустрија. Треба напоменути да један део гостију, поготово људи из окружења борави у приватном смештају, велики број приватног смештаја јесте категорисан, али имамо сиву зону на којој морамо да радимо, јер у крајњем случају штети буџету Републике Србије, рекао је он.

Како је додао континуирана кампања која се водила неко време, показала је позитивне резултате.

Континуирана кампања која се водила на одличним тржиштима са једном добром стратегијом која је направљена још тамо негде далеко пре короне 2015. и 2016. године. Наравно, у самом старту нисмо имали тако велика очекивања, али резултати су се видели већ и 2018-19. године. Велика бојазан ми је била код свих нас да ћемо након короне морати поново да покренемо једну такву акцију. Међутим, ми смо једна од ретких земаља која је и након короне наставила тај излазни раст, рекао је Сеничић.

Како је додао, свему томе је допринела и квалитетнија доступност Србије као туристичке дестинације у смислу отварања великог броја редовних летова и то, како додаје, нарочито са земљама Западне Европе.

То даје једну добру прилику да се у наредном периоду на можда још мало квалитетнији начин обратимо и европском тржишту, рекао је.

Дневник/Јуроњуз Србија