АЛАРМАНТНО Годишње 250 деце с дијагнозом дијабетеса типа 1; Неопходно је да сваком новооболелом буду обезбеђени СЕНЗОРИ И ПУМПЕ О ТРОШКУ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА
У Србији од дијабетеса болује око 800.000 људи, док се сваке године открије око 250 деце са дијагнозом дијабетеса типа 1.
Нажалост, статистика је још гора када се узме у обзир да ове бројке константно расту. Удружење родитеља деце и младих оболелих од дијабетеса Србије „Аларм” је једина организација у Србији која окупља родитеље, односно, старатеље оболеле деце. Није реткост да се ова болест дијагностикује и код сасвим малих беба од само два месеца живота и у таквим ситуацијама од истинске је важности помоћи родитељима, пружити им подршку, информисати их и едуковати. Удружење „Аларм”. успело је да допринесе доношење важног документа за сву децу дијабетичаре у Србији - Протокол о поступању у школама са ученицима оболелим од дијабетеса, који је донет уз подршку Министарства здравља, Министарства туризма и омладине и Министарства просвете Републике Србије.
- Наша борба је да свако дете и млади човек који су оболели од дијабетеса осећају подршку и разумевање. Такође, залажемо се да сваком новооболелом детету буду обезбеђени сензори и пумпе о трошку здравственог осигурања, као што је то случај у Европској унији и у окружењу. Ми, родитељи који имамо децу са дијабетом, знамо колико пута морамо током ноћи да будемо опрезни, поготово ако је дете прехлађено, јер се то одмах одражава на ниво шећера у крви. Тада нема спавања, шећер мора стално да се прати. У том процесу нам много помаже сензор, који константно мери ниво шећера и сигнализира када шећер падне или скочи. Са друге стране, кроз пумпу деца добијају инсулин и не морају током дана да се сами боцкају пет или више пута. У Србији сензори и пумпе не могу да добију сва деца, јер постоје одређени критеријуми. Неки од њих условљавају да тромесечни шећер буде већи од 7,6 mmola, што по мени није добро. Ако је детету ниво шећера испод ове границе, лекар ће констатовати да је шећер добро контролисан и тада се таквом детету не би доделила пумпа. То морамо што пре да променимо, за добробит наше деце – упозорава Мирослав Стевић, председник Удружења „Аларм”, чији син Михајло има дијабетес тип 1.
Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка бања” у Аранђеловцу једина је установа у Србији специјализована за продужено лечење, едукацију и рехабилитацију деце која болују од дијабетеса, а ове године обележавају 35 година постојања дечјег одељења за лечење шећерне болести.
- Због лековитих карактеристика минералне воде, код нас долазе деца са дијабетесом. Вода помаже уласку шећера у ћелију, а самим тим и његовом искоришћењу и смањењу нивоа шећера у крви. Ми је користимо као помоћно лековито средство. Сва деца која долазе код нас су у највећем броју на инсулину. Сваке године деца до пунолетства имају право да дођу на 10 дана рехабилитације о трош-ку осигурања. Међутим, оног тренутка када се неком детету дијагностикује дијабетес, има права на 21 дан доласка у бању, када је потребно више времена да се та деца, односно родитељи, обуче како живети са шећерном болешћу, каква исхрана треба да буде, како се даје и која количина инсулина, када се мери шећер. Едукација је основ боравка у Буковачкој бањи – објашњава др Слободан Продановић, директор Специјална болница за рехабилитацију „Буковичка бања”.
Љ. Петровић