ОБНОВЉИВА ЕНЕРГИЈА НАМ НИЈЕ ВИШЕ САМО АЛТЕРНАТИВА Србија чак трећину струје прави од воде, ветра и сунца ЕВО ОД КОЈИХ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА ИМАМО ВЕЋИ СОЛАРНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

Да Србија располаже великим потенцијалима када су обновљиви извори енергије у питању добро је познато, а то потврђује и недавна изјава директорке Удружења обновљивих извора енергије Србије Данијеле Исаиловић, која је рекла да се у нашаој земљи више од 35 процената електричне енергије добија из ОИЕ и то пре свега хидропотенцијала, а да су ту и соларна и енергија ветра. По њеним речима, Србија има већи соларни потенцијал од Немачке и у области коришћења ОИЕ и те како је напредовала.

- Раније смо ишли у друге државе да бисмо видели ветроелектране и соларне паркове, а сада смо зрело друштво и држава спремна да прихвати обновљиве изворе енергије као неминовност. То више није алтернатива - истакла је Данијела Исаиловић.

Према њеним речима, на основу статистике ЕПС-а, Србија је прошле године били један од лидера у Европи у коришћењу и производњи обновљивих извора енергије. Она је указала да Ђердап и остале велике хидроелектране дају знатне капацитете, али да има простора за напредак у солару и ветру.

- Пуно тога зависи од реверзибилне хидроелектране Бистрица, која ће бити значајна за балансирање нових капацитета. Проблем је питање прикључења на преносни дистрибутивни систем електричне енергије и то није случај само у Србији већ и целој Европи - рекла је Данијела Исаиловић. 

Када је реч о потенцијалима за коришћење ветра, она истиче да су кошавско подручје и подручје Источне Србије најбољи за развој ветроелектрана, а да је у Јужном Банату добра инфраструктура и Београд је близу.

- Што се тиче солара, нека истраживања су показала да имамо већи соларни потенцијал од Немачке, али није питање само у потенцијалу већ и о могућностима - не само да ли се нешто жели већ да ли се може урадити. И ту је важно питање прикључења и балансирања, али је, рецимо, добро то што грађани препознају и користе те потенцијале и на микролокацијама, на крововима својих кућа и сада већ има више од три хиљаде прикључених прозјумера - навела је директорка Удружења ОИЕ Србије.

Након првих аукција за обновљиве изворе енергије, истакла је Данијела Исаиловић, ситуација је позитивна, аукцијски процес био је транспарентан, а тако иде и реализација.

- Наравно, неки пројекти су бржи, бољи и успешнији док други још чекају на изградњу. За ветроелектрану „Пупин” у Ковачици потпуно је завршена финансијска конструкција и имамо градилиште, док се остали полако припремају за изградњу - навела је Данијела Исаиловић. 

За улагање у обновљиве изворе енергије су заинтересовани су и домаћи и страни инвеститори, па је, по речима директорке Удружења ОИЕ Србије, присутан микс капитала.

- Ипак, новац углавном долази од страних инвеститора јер је реч о великим инвестицијама, нарочито ако се прича о ветропарковима, знање је, углавном, домаће, а банке дају кредите - каже Данијела Исаиловић. - Код солара, бар ових мањих, доминантан је домаћи капитал јер су то инвестиције до 10 милиона евра, што домаћа привреда може да издржи.

Она је истакла и да су страни инвеститори више улагали у сектор енергије ветра јер су били спремни да чекају и ризикују, док су у солару изостале велике инвестиције, па ниједна соларна електрана није прикључена на преносни систем електричне енергије.

Она је указала да су код солара на аукцијама били понуђени знатно мањи капацитети, да су електране, углавном, у изградњи, а једна је завршена, те да не очекује проблеме у реализацији свих пројеката.

Иначе, Србија из енергије ветра и сунца на мрежи има 605 мегавата и 90 одсто те производње је из 10 ветропаркова, док је остало соларног порекла. До краја деценије у плану је нових око 3.500 мегавата.

Д. Млађеновић