light rain
20°C
19.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

КАРЛОВАЧКА БОГОСЛОВИЈА СЛАВИ 230 ЛЕТА Живот и рад школе може се поделити у четири целине; МОНОГРАФИЈА са освртом на сопствену прошлост

26.05.2024. 13:09 13:35
Пише:
Извор: Фото: Ђ. Радивојевић

Најстарија богословска школа у Српској православној цркви – Карловачка богословија која од 1967. носи име Светог Арсенија, другог српског архиепископа, ове године слави 230 година од оснивања.

Поводом јубилеја школа је приредила монографију која обухвата раздобље од 1794. када је настала до данас, за разлику од prеthodnе која се бавила њеним историјатом само до 1920. године.

На три стотине страна са пуно фотографија, што је још једна од новина у односу на раније монографско дело, књига приказује прошлост школе, али и училиште у садашњем времену и доноси списак безмало свих који су је похађали, били предавачи или ректори од оснивања. Посебно су апострофирани међу њима они које је Српска православна црква уврстила у календар светих.

Основана је у време карловачког митрополита Стефана Стратимировића, великог прегаоца на пољу просвећивања српског народа ,који је за само три године основао две најзначајније институције у Сремским Карл овцима - Богословију и Гимназију. Без обзира на промене које је протоком времена претрпела њена основна мисија је остала иста - образовање и васпитање деце, оденосно људи који ће након школовања посветити живот служењу у цркви.

Према ауторима, живот и рад школе може се поделити у четири целине. Монографија, како наводе они, излази из оквира периодизације школе у покушају да сагледа ширу слику богословског образовања.

Прво поглавље даје историјски приказ развоја српске црквене просвете, сумирање данашњег стања и отварање питања и перспективе за њен даљи опстанак и мисију. Друго се бави почецима богословског образовања у Сремским Карловцима, које датира неколико деценија пре оснивања Богословије 1794. године. Значајна пажња посвећена је клирикалном училишту које је већ половином 18. века митрополит Павле Ненадовић основао и тако ударио темеље богословског образовања у Сремским Карловцима.


Монографија ће први пут бити представљена јавности сутра у Свечаној сали Матице српске од 19 сати

У првом периоду Карловачке богословије које траје до 1872. године, школа је функционисала скромно и када је реч о условима рада, али и о плану и програму. Због тога је одлучено да се ради реформе она затвори 1872. и три године после отпочиње најсјајније поглавље у њеној историји. Са знатно већим бројем предмета и професора он почиње поново да ради 1875. и поприма временом одлике данашњих факултета по начину одржавања наставе, полагања испита, стручности професорског кадра...Први светски рат прекида тај златни период Богословије и она наставља у измењеном издању да ради по његовом завршетку.

Оснивањем Богословског факултета у Београду она губи тај ранг и постаје средњошколска просветна установа. То је уједно и трећа етапа у њеном развоју која се завршава почетком Другог светског рата. Тада наступа најдужи прекид и слободно се може рећи најтежи период за школу. Док је Гимназија радила и за време рата, у зграду Богословије, као и у Патријаршијски двор одмах су се уселиле усташе и остале у њима до ослобођења -23. октобра 1944. Део професора је на почетку рата завршио у Бачкој која била под Мађарском управом, а осатак избегао или протеран у Србију. Епископ бачки Иринеј (Ћирић) организовао је у Новом Саду испите и предавања за богослове који су се нашли под мађарском окупацијом. Они који су се затекли у Србији су довршили школовање у Нишу. Безбожнички режим забранио је рад Богословије у Карловцима, а по ослобођењу у зграде које су јој припадале услила се војска и остала у њима до 1949. Потом их је преузела општина и тек двадесет година након Другог светског рата стекли су се услови да се обнови њен рад. Заслуге за то приписују се њеном некадашњем ђаку, а тадашњем српском патријарху Герману. Настава у последњем раздобљу Богословије које још траје, почела је 15. септембра 1964. у згради народно-црквених фондова која је пре тога адаптирана за наставу, уз позајмљен инвентар из Призренске и Београдске богословије.

Данас школа сасвим другачије изгледа него тог 15. септембра 1964. године. Промене које  од почетка 21. века доживљава такође су обухваћене монографским штивом, које ће први пут бити представљено јавности сутра у свечаној сали Матице српске од 19 сати.

Зорица Милосављевић

Аутор:
Пошаљите коментар