НИ НЕМАЧКА НИЈЕ ВИШЕ ОНО ШТО ЈЕ БИЛА Србин се вратио и тврди: „Живи се на кредит; Скупа земља само кирија је 580 евра”

Нисам видео просперитет и вратио сам се, рекао је јутјубер из Крагујевца Илија Бењак у свом видеу где је до детаља описао живот у Немачкој и разлоге зашто се вратио.

- 2015. године сам дошао у Немачку, на основу папира које има мој отац, немачко држављанство преко којег сам ја добио склапање породице и добио визу на пет година за боравак и за рад. Језик није био никакав услов, говорим за себе, за друге јесте који траже посао да знаш било који ниво језика. Већином се тражи А2. Ја нисам требао да знам ништа, јер ипак је било склапање породице. И нико ме није условљавао ништа, сем да су мом оцу тражили, да он буде условљен да има довољно новца за издржавање и да има довољно велики стан, где би могли да живимо сви, то је цела породица - казао је јутјубер и наставио:

- При доласку у Немачку ја нисам знао ништа од немачког језика, сем неких основних ствари за комуникацију, које већином сви сте чули или знате за њих. Али нисам знао немачки језик да ја могу да се споразумем и комуницирам. Морао сам да радим у некој фирми за чишћење, чистио сам канцеларије, WC из фабрика, других како би новац зарадио и могао да живим. Нисам могао да добијем никакву помоћ од њиховог јоб центра или арбајцамта, такође ништа од социјаламта јер уколико би примао социјалну помоћ, било што од јоб центра, био би аутоматски скинут са визе и не бих имао право више на ту визу. Не дају ти да имаш било какву помоћ од државе, уколико хоћеш да задржиш визу и да живиш у Немачкој.

Како је време пролазило каже и да је учио језик.

- Самим тим сам стекао више знања, боље сам располагао самом комуникацијом где сам себи нашао бољи посао у пивари, где сам тада радио, имао сам плату око 1.200-1.300 евра

Наглашава и да када се запослио у другој фабрици живот му се променио.

- Отворила ми је аспект гледања на новац и на све неке ствари потпуно другачије. Видео сам да могу са својим знањем, трудом, да направим много више, зато сам 2019. године одлучио да се приватизујем. Кад кажем приватизујем, мислим да постанем приватник, човек који је предузетник, који једноставно има фирму и који ради оно шта воли. Учио сам за wеb дизајн, за маркетинг и тиме сам се бавио, имао сам доста клијената, како кроз YouTube, људе који ме прате, који живу у иностранству, имају своје фирме, треба им помоћ, треба им маркетинг, тако и друге озбиљне компаније озбиљне.

- Кроз све то сам себи изградио портофолио. Кад сам саградио лепо целу причу и саградио сам лепу фирму, тада сам почео да једноставно инвестирам новац у нешто друго. Тада се појавиле и приче око шопова, где смо направили своје маркете, који су се бавили продајом свега и свачега, разне робе. Такођер смо покренули глобалну дистрибуцију, где смо извозили робу широм света. Од 2020. до 2022. године све је то имало и јако лепу причу. Зарадили смо много новца. Прве године смо имали 830.000 евра бруто зараде.

- То у ствари није ништа. Када платите порез, све оно што треба да платите, доприносе, када платите робу, вама не остане буквално од тога свега ни 80.000 евра чисто. Дошла је корона, уништила је све. Све то што смо радили је буквално отишло под ноге. Такође, је после дошао сукоб, који се дешавао у Украјини, који се и дан данас дешава, економија Немачке је пукла - тврди јутјубер.

Истиче и да је тада видео да нешто не иде у најбољем току.

- Немачка је постала јако скупа земља где је кирија коју сам плаћао 580 евра, отишла на 740 евра. Струја коју сам плаћао 130 евра, отишла на 210 евра. Порасле су саме цене кредита. Где су порасле саме цене на друге доходке које имате, да плаћате кабловску итд. Сви се ваде на то због тренутне економске кризе такође и због свега шта се дешава тренутно у свету. Због тога, зато што глобална политика не функционише како треба. Производи су поскупели све је постало баш, баш много скупо. Једноставно сам видео да нема никаквог смисла остати и живети у Немачкој - казао је Бењак:

- Е, сада да ме неко не схвати погрешно. У Немачкој још увек може да се ради и да се заради, с тим да мораш да радиш од јутра до сутра. Сад ће неки рећи па нисте навикао да радиш. Ја и ја сам навикао да радим, али будимо реални. Један човек када ради од јутра до сутра, довољно је да платиш стан, ауто уколико ти је на лизинг, на кредит, да платиш нешто шта већ хоћеш и на крају месеца опет гледаш како ћеш да преживиш. Јер дефинитивно, неке ствари нису толико добре као што се људима представљају.

- Када неко каже купили су нови ауто, купили су нову кућу, све то стоји, све сте ви у праву, али све је купљено на лизинг. И то је оно добро шта Немачка у ствари даје. Тај животни стандард где ти имаш могућност да преко лизинга, преко кредита купиш себи нешто како би обезбедио то. Плаћаћеш га наравно годинама, не морате да имате уопште лоше мишљење о томе ако неко је купио ново ауто и нову кућу, па каже а види га, он има пара. Дефинитивно сви живе на целу квоту кредита, на минуса, на диспо и тако даље. Где и Немци сами живе тако. Такав је стил живота у Немачкој, где се роботизујеш, буквално, из пиџаме, у радну одећу, из радне одеће, у пиџаму. И то ти је живот код њих. Једно остаје увек исто. Бићеш за њих странац и колико год да живиш нећеш се интегрисати јер другачије изгледаш причаш другим језиком, презиваш се другачије, зовеш се другачије и никада се нећеш уклопити у целу средину.

Илија наглашава и да је у Немачкој све поскупело.

- Кило меса је поскупело, поскупео је стан, вода... Све је поскупело што је могло поскупети. А само наша плата је порасла за 100 или 200 евра. Говорим за себе, пошто сам ја био приватник, ја ништа нисам добио. Шта је још и најгоре од свега, у Немачкој иначе када држите фирму, ви немате право после тога, уколико не плаћате приватно неко осигурање, да добијате било какву помоћ од државе. Од 2020. године ја сам добио Немачко држављанство, јер после пет година после склапања породице доказао сам им да однесемо папире и добио сам њихово држављанство. С тим да сам морао полагати политику, морао сам да полажем историју, морао сам да полажем њихов устав, онда сам морао да знам језик на Ц1 нивоу, да пишем, да читам комуникацију итд.

Све то морате да предложите, да дате, колико зарађујете, с киме живите, да ли морате из полиције да донесете, да ли ви пристајете да они све то провере за вас, онда плаћање, 270 евра процедура је у суштини јако дуга. И питање је да ли ћете га добити, ја сам га добио после годину дана, да сад мо разумемо, нисам га добио одмах, зато што су тражили много тога да им докажем, када сам доказао, тек онда су ми дали.

Али опет кажем, све то треба добро разумети, ја нисам из Немачке побегао, већ сам једноставно отишао, зато што у Немачкој стварно не видим просперитет.

- Немачка као Немачка јесте лепа земља, да може да се заради, може да се заради. Да се ради, ради се, ради се свуда, будимо реални. Али у Немачкој имаш ту сигурност, где можеш на кредит, на много те друге начине да себе обезбедиш бољи живот. И то је оно у ствари што људе многе држи горе, јер су узели кредит, обезбедили себи неки стандард живота и желе да на томе остану. Јер враћајући се тамо одакле су пошли, са једном торбом, опет, нажалост, немају ништа. И труде се да прећуте све, да прогутају много тога зарад своје деце. И то је нормална ствар. С тим је да сам ја добио држављанство, то не може нико да ми узме.

Где год да сам, моје дете сутра може добити папире, исто као и ја, као што сам ја добио преко свог оца. Тако да се у суштини ништа не мења. Ја сам отишао из Немачке, овде ми је супер где сам тренутно сада.

Kurir.rs