NI NEMAČKA NIJE VIŠE ONO ŠTO JE BILA Srbin se vratio i tvrdi: „Živi se na kredit; Skupa zemlja samo kirija je 580 evra”

Nisam video prosperitet i vratio sam se, rekao je jutjuber iz Kragujevca Ilija Benjak u svom videu gde je do detalja opisao život u Nemačkoj i razloge zašto se vratio.

- 2015. godine sam došao u Nemačku, na osnovu papira koje ima moj otac, nemačko državljanstvo preko kojeg sam ja dobio sklapanje porodice i dobio vizu na pet godina za boravak i za rad. Jezik nije bio nikakav uslov, govorim za sebe, za druge jeste koji traže posao da znaš bilo koji nivo jezika. Većinom se traži A2. Ja nisam trebao da znam ništa, jer ipak je bilo sklapanje porodice. I niko me nije uslovljavao ništa, sem da su mom ocu tražili, da on bude uslovljen da ima dovoljno novca za izdržavanje i da ima dovoljno veliki stan, gde bi mogli da živimo svi, to je cela porodica - kazao je jutjuber i nastavio:

- Pri dolasku u Nemačku ja nisam znao ništa od nemačkog jezika, sem nekih osnovnih stvari za komunikaciju, koje većinom svi ste čuli ili znate za njih. Ali nisam znao nemački jezik da ja mogu da se sporazumem i komuniciram. Morao sam da radim u nekoj firmi za čišćenje, čistio sam kancelarije, WC iz fabrika, drugih kako bi novac zaradio i mogao da živim. Nisam mogao da dobijem nikakvu pomoć od njihovog job centra ili arbajcamta, takođe ništa od socijalamta jer ukoliko bi primao socijalnu pomoć, bilo što od job centra, bio bi automatski skinut sa vize i ne bih imao pravo više na tu vizu. Ne daju ti da imaš bilo kakvu pomoć od države, ukoliko hoćeš da zadržiš vizu i da živiš u Nemačkoj.

Kako je vreme prolazilo kaže i da je učio jezik.

- Samim tim sam stekao više znanja, bolje sam raspolagao samom komunikacijom gde sam sebi našao bolji posao u pivari, gde sam tada radio, imao sam platu oko 1.200-1.300 evra

Naglašava i da kada se zaposlio u drugoj fabrici život mu se promenio.

- Otvorila mi je aspekt gledanja na novac i na sve neke stvari potpuno drugačije. Video sam da mogu sa svojim znanjem, trudom, da napravim mnogo više, zato sam 2019. godine odlučio da se privatizujem. Kad kažem privatizujem, mislim da postanem privatnik, čovek koji je preduzetnik, koji jednostavno ima firmu i koji radi ono šta voli. Učio sam za web dizajn, za marketing i time sam se bavio, imao sam dosta klijenata, kako kroz YouTube, ljude koji me prate, koji živu u inostranstvu, imaju svoje firme, treba im pomoć, treba im marketing, tako i druge ozbiljne kompanije ozbiljne.

- Kroz sve to sam sebi izgradio portofolio. Kad sam sagradio lepo celu priču i sagradio sam lepu firmu, tada sam počeo da jednostavno investiram novac u nešto drugo. Tada se pojavile i priče oko šopova, gde smo napravili svoje markete, koji su se bavili prodajom svega i svačega, razne robe. Također smo pokrenuli globalnu distribuciju, gde smo izvozili robu širom sveta. Od 2020. do 2022. godine sve je to imalo i jako lepu priču. Zaradili smo mnogo novca. Prve godine smo imali 830.000 evra bruto zarade.

- To u stvari nije ništa. Kada platite porez, sve ono što treba da platite, doprinose, kada platite robu, vama ne ostane bukvalno od toga svega ni 80.000 evra čisto. Došla je korona, uništila je sve. Sve to što smo radili je bukvalno otišlo pod noge. Takođe, je posle došao sukob, koji se dešavao u Ukrajini, koji se i dan danas dešava, ekonomija Nemačke je pukla - tvrdi jutjuber.

Ističe i da je tada video da nešto ne ide u najboljem toku.

- Nemačka je postala jako skupa zemlja gde je kirija koju sam plaćao 580 evra, otišla na 740 evra. Struja koju sam plaćao 130 evra, otišla na 210 evra. Porasle su same cene kredita. Gde su porasle same cene na druge dohodke koje imate, da plaćate kablovsku itd. Svi se vade na to zbog trenutne ekonomske krize takođe i zbog svega šta se dešava trenutno u svetu. Zbog toga, zato što globalna politika ne funkcioniše kako treba. Proizvodi su poskupeli sve je postalo baš, baš mnogo skupo. Jednostavno sam video da nema nikakvog smisla ostati i živeti u Nemačkoj - kazao je Benjak:

- E, sada da me neko ne shvati pogrešno. U Nemačkoj još uvek može da se radi i da se zaradi, s tim da moraš da radiš od jutra do sutra. Sad će neki reći pa niste navikao da radiš. Ja i ja sam navikao da radim, ali budimo realni. Jedan čovek kada radi od jutra do sutra, dovoljno je da platiš stan, auto ukoliko ti je na lizing, na kredit, da platiš nešto šta već hoćeš i na kraju meseca opet gledaš kako ćeš da preživiš. Jer definitivno, neke stvari nisu toliko dobre kao što se ljudima predstavljaju.

- Kada neko kaže kupili su novi auto, kupili su novu kuću, sve to stoji, sve ste vi u pravu, ali sve je kupljeno na lizing. I to je ono dobro šta Nemačka u stvari daje. Taj životni standard gde ti imaš mogućnost da preko lizinga, preko kredita kupiš sebi nešto kako bi obezbedio to. Plaćaćeš ga naravno godinama, ne morate da imate uopšte loše mišljenje o tome ako neko je kupio novo auto i novu kuću, pa kaže a vidi ga, on ima para. Definitivno svi žive na celu kvotu kredita, na minusa, na dispo i tako dalje. Gde i Nemci sami žive tako. Takav je stil života u Nemačkoj, gde se robotizuješ, bukvalno, iz pidžame, u radnu odeću, iz radne odeće, u pidžamu. I to ti je život kod njih. Jedno ostaje uvek isto. Bićeš za njih stranac i koliko god da živiš nećeš se integrisati jer drugačije izgledaš pričaš drugim jezikom, prezivaš se drugačije, zoveš se drugačije i nikada se nećeš uklopiti u celu sredinu.

Ilija naglašava i da je u Nemačkoj sve poskupelo.

- Kilo mesa je poskupelo, poskupeo je stan, voda... Sve je poskupelo što je moglo poskupeti. A samo naša plata je porasla za 100 ili 200 evra. Govorim za sebe, pošto sam ja bio privatnik, ja ništa nisam dobio. Šta je još i najgore od svega, u Nemačkoj inače kada držite firmu, vi nemate pravo posle toga, ukoliko ne plaćate privatno neko osiguranje, da dobijate bilo kakvu pomoć od države. Od 2020. godine ja sam dobio Nemačko državljanstvo, jer posle pet godina posle sklapanja porodice dokazao sam im da odnesemo papire i dobio sam njihovo državljanstvo. S tim da sam morao polagati politiku, morao sam da polažem istoriju, morao sam da polažem njihov ustav, onda sam morao da znam jezik na C1 nivou, da pišem, da čitam komunikaciju itd.

Sve to morate da predložite, da date, koliko zarađujete, s kime živite, da li morate iz policije da donesete, da li vi pristajete da oni sve to provere za vas, onda plaćanje, 270 evra procedura je u suštini jako duga. I pitanje je da li ćete ga dobiti, ja sam ga dobio posle godinu dana, da sad mo razumemo, nisam ga dobio odmah, zato što su tražili mnogo toga da im dokažem, kada sam dokazao, tek onda su mi dali.

Ali opet kažem, sve to treba dobro razumeti, ja nisam iz Nemačke pobegao, već sam jednostavno otišao, zato što u Nemačkoj stvarno ne vidim prosperitet.

- Nemačka kao Nemačka jeste lepa zemlja, da može da se zaradi, može da se zaradi. Da se radi, radi se, radi se svuda, budimo realni. Ali u Nemačkoj imaš tu sigurnost, gde možeš na kredit, na mnogo te druge načine da sebe obezbediš bolji život. I to je ono u stvari što ljude mnoge drži gore, jer su uzeli kredit, obezbedili sebi neki standard života i žele da na tome ostanu. Jer vraćajući se tamo odakle su pošli, sa jednom torbom, opet, nažalost, nemaju ništa. I trude se da prećute sve, da progutaju mnogo toga zarad svoje dece. I to je normalna stvar. S tim je da sam ja dobio državljanstvo, to ne može niko da mi uzme.

Gde god da sam, moje dete sutra može dobiti papire, isto kao i ja, kao što sam ja dobio preko svog oca. Tako da se u suštini ništa ne menja. Ja sam otišao iz Nemačke, ovde mi je super gde sam trenutno sada.

Kurir.rs