НЕМОЈТЕ БИТИ КОНЗЕРВАТИВНИ! Новинарка и инфлуенсерка Бранислава Антовић Алексић о новинарству, феминизму, књигама и подкастима
С намером да изрази своју креативност, Бранислава Антовић Алексић, покренула је блог, данашњи Брана`с Дивине World, који постаје њен виртуелни ЦВ и који 2020. године званично прераста у онлајн магазин.
Иако новинарка по професији, одлучно је упливала и у свет инфлуенса, а бавећи се друштвено-одговорним темама и активизмом, привукла је велики број пратилаца на својим друштвеним мрежама, те је на Инстаграму прати готово 64 хиљаде људи. Инспиративне приче могле су се чути и у серијалу лајв емисија под називом „ОдаБрана прича”, које је Бранислава покренула пре три године, да би оне сада прерасле у нову верзију, те добиле форму подкаста.
Након што сте дипломирали новинарство на Факултету политичких наука одлучили сте да покренете сопствени блог Дивине World оф Fashion, данашњи Брана`с Дивине World. Шта је био ваш главни мотив за покретање истог и на који начин вам је образовање из области новинарства помогло у вођењу и развијању блога?
- Након што сам у септембру 2010. године дипломирала новинарство на Факултету политичких наука, оптимистично сам послала свој ЦВ на више мејл адреса мени интересантних медија у Србији, са жељом да као свеже дипломирана новинарка стекнем било какав вид праксе кроз волонтирање. Никада нисам добила одговор ни од једне стране коју сам контактирала. Жељна писања и било каквог вида креативног изражавања, можда помало и нестрпљива, решила сам да не седим скрштених руку већ да учиним оно што ми се неколико месеци мотало по глави као занимљива опција, покренула сам сопствени блог. То се десило у октобру, а ја сам већ у новембру, захваљујући блогу, добила прву понуду за ангажовање и то новинарско. Више никада нисам послала нити један мејл са жељом да нађем посао. Блог је постао мој виртуелни ЦВ па су сада мени почеле да стижу понуде за моја професионална ангажовања и на пољу новинарства и на пољу блоговања. И наравно, моје формално образовање ми је доста помогло, али је од пођеднаке важности било и оно образовање које сам стицала самоиницијативно кроз сам рад на блогу и свему што се из њега изродило, а изродило се доста тога.
Како гледате на улогу новинара у данашњем друштву, и како мислите да ће се та улога развијати у будућности?
- Увек је та улога била важна и увек ће бити важна. Колико ће бити важна, зависи од самих новинарки и новинара. Чињеница је да су се многи припадници ове професије у овој земљи својски потрудили да потпуно обезвреде своју улогу и да је у потпуности ставе у подређени положај у односу на политичке или пословне главешине. Ипак, много је и светлих примера који се, упркос свему, или баш због тога, срчано и храбро боре за неки бољи свет. Ја у њих гледам и у њих полажем наду да ће одбранити част ове професије. И сама се трудим да исто учиним, посебно на пољу нетрадиционалног новинарства којем и сама припадам.
Кроз садржај који креирате, активно се бавите и друштвено-одговорним темама, а једна од њих је и феминизам. Због чега мислите да је феминизам, у данашњем друштву, и даље табу тема и видите ли неки прогрес, када је у питању схватање важности ове теме?
- Феминизам је табу тема искључиво међу онима који о њему нису добро информисани, а нажалост таквих је и даље доста. Ипак, друштвене мреже су доста тога промениле, доносећи нам прилику да једни друге едукујемо и освешћујемо на многе теме, а посебно на ову. Мејнстрим медији и даље врло мало пажње посвећују питањима родне равноправности, а и када то раде, раде неадекватно. Мреже су нам омогућиле да сада имамо медиј у својим рукама. Наши профили су управо то, мали медији, и невероватно је колико јак њихов досег може бити. Ми сада баратамо информацијама и пласирамо их даље, али се уједно и удружујемо, оснажујемо, међусобно подржавамо и бодримо. И то је вероватно оно највредније што нам је овај вид комуникације омогућио. У том погледу видим највећи прогрес и тек ће га бити, у то сам сигурна. Имам довољно година да могу садашњи тренутак упоредити са неким прошлим и на много смо бољем месту, али нам још увек предстоји дуга и тешка борба.
Недавно сте покренули и подкаст „ОдаБрана прича“. Шта вас је инспирисало да своју каријеру усмерите у том правцу? Да ли сматрате да су подкасти привлачнији данашњој публици у поређењу с традиционалним медијима?
- Дуго ми се та идеја мотала по глави. Још од 2020. године, када сам снимила први Инстаграм лајв разговор са Ланом Басташић. Уследио је настанак „ОдаБране приче” кроз 20 епизода у том истом формату, а онда сам схватила да је време да уозбиљимо причу. Међутим, чекала сам да се све коцкице посложе и да нађем праву екипу са којом ћу све то реализовати. У сарадњи са Агеласт тимом до сада је креирано пет епизода „ОдаБране приче” и надам се да ће их бити још много, много. Уживам бескрајно у том процесу и донео ми је нову и свежу енергију која ми је баш недостајала. Број подкаста, али и број њихових слушалаца, потврђује да је овај формат привлачан обема странама. И мени је изузетно драго да је тако јер подкасти развијају културу слушања, али и културу разговора. Они су, за разлику од сваког другог вида дигиталног садржаја, дуги и спорији и омогућавају нам да их конзумирамо натенане, истински уживајући у ономе што нуде.
Као неко ко негује културу читања, на који начин су књиге утицале на ваше поимање друштва у којем живимо и како су вас оне обликовале као личност?
- Књиге су заиста богатство које се ретко чиме другим може заменити или надокнадити. Евентуално нам путовања могу дати такву ширину, али књиге, поред ширине, дају и дубину која је посебно важна за развој личности. Знам да су биле важне за развој моје. Давале су ми прилику да будем део најразличитијих светова и да тако откријем којем свету највише припадам. И занимљиво, оне су ми одувек поручивале да, без обзира на то што јесам меланхоличан и носталгичан тип личности, ипак припадам овом модерном добу и модерним комуникацијама.
Ко је Бранислава Антовић Алексић у приватном животу?
- Све оно што видите на мојим профилима, сајту или чујете у мом подкасту, то сам све ја и приватно. Скоро све стране моје личности нашле су пут до сваког вида садржаја који креирам. Можда једино нисам онлајн онолико духовита и спонтана колико умем да будем офлајн. Жао ми је што су те стране моје личности најмање присутне, али претпостављам да сам за то сама крива. Поимање професионалности у мом случају не подразумева неформалност и спонтаност, па зато гушим те своје стране онлајн. А усрећује ме толико тога. Баш умем да уживам у малим стварима. На пример, данас сам баш била срећна када сам видела како су комшије лепо средиле двориште испред своје зграде. Суштина је заиста у малим стварима.
Шта бисте поручили будућим генерацијама које одрастају у овом дигиталном добу, које су то вредности ка којима треба да теже?
- Немојте бити конзервативни ни по једном питању. Ето, то је моја главна порука. Конзервативност, затвореност и страх од промена воде у параноју, мржњу и скученост ума. Из тога произилази све лоше. Прихватите различитости, разумите да нисмо сви исти и да не треба ни да будемо, будите толерантни. Не хрлите ка забранама, поделама и ограничењима, већ пробајте да све то порушите и да живите у миру са собом и другима.
Ивана Јапунџа
