ОД СВЕТСКИХ ЧУДА ДО ПАМЕТНИХ ЗГРАДА: Да ли је грађевинарство на новим искушењима или не?
Шта је заједничко Биг Бену у Лондону, Ајфеловој кули у Паризу, Таџ Махалу у Индији, Сагради Фамилији у Барселони и Миланској скали у истоименом граду?
Одговор је једноставан: Трајност! Радови на изградњи Саграде Фамилије почели су пре 142 године, Ајфелова кула саграђена је 1889. године, док је Таџ Махал, који спада у седам светских чуда новог доба, завршен у 17. веку.
Та трајност осликава се у материјалима који су коришћени за њихову изградњу:
Док се пењете на Ајфелов торањ, правите фотографију својим мобилним телефоном испред Саграде Фамилије или ходате ка Миланској скали, поред дивљења, вероватно заборављате на кључну чињеницу - како је све ово могло да буде изграђено? Односно, како смо материјал неопходан за изградњу и добили? Одговор лежи у рударству.
Од Гаудија до савремених архитектонских решења – иновације захваљујући новим материјалима.
Гауди је променио нацрт Саграда Фамилије када је видео могућности бетона ојачаног челиком. Армирани бетон решио је проблем затезања и отворио могућност да овај бисер архитектуре изгледа баш како га је Гауди замислио.
Када је реч о савременим грађевинама, слична ситуација је са чувеном Allianz Арена у Минхену која помера границе одрживости захваљујући новим материјалима које обезбеђује савремено рударство. Спољна архитектура Allianz Арене састоји се од 2.874 металних панела дијамантског облика.
Какав смер диктира ново доба?
У последњих неколико година, фокус развоја градова се преусмерио ка пројектовању и изградњи паметнијих, одрживијих зграда које подржавају дигитализацију и зелену транзицију.
Користе се решења заснована на најсавременијим технологијама која унапређују ефикасност и комфор, док истовремено смањују еколошки утицај.
Према подацима европских института, зграде у Европи троше чак 40% енергије коју читав континент произведе на годишњем нивоу. И то је податак на ком се под хитно мора радити у оквиру напора да се испуне циљеви зелене транзиције.
Технологијама и материјалима који су данас доступни на тржишту потрошња би могла бити преполовљена већ у наредних неколико деценија и смањен еколошки отисак.
Паметне зграде чине паметне градове, који теже све већој аутоматизацији и одрживости. На улицама широм света ускоро би требало да доминира још једно одрживије решење могуће захваљујући минералним сировинама - електрични транспорт.
Електрификација транспорта је приоритет у трансформацији начина на који живимо, како би свакодневно кретање у милионским градовима имало што мањи утицај на квалитет ваздуха, за разлику од тренутних емисија мотора са унутрашњим сагоревањем.
Кључна улога литијума у паметним зградама
Осим улоге коју литијум игра у електричним возилима, има важну улогу и у паметним зградама.
Захваљујући литијум јонским батеријама, паметне зграде су одрживије, градови безбеднији, а живот мобилнији. И што је важно то се не односи само на новоизграђене објекте, већ и на старе зграде које захваљујући новим решењима могу ићи у корак са енергетском транзицијом.
И соларни панели све више играју кључну улогу у снабдевању енергијом и скоро да више не постоје компаније које се не ослањају на њихову помоћ.
Веома су значајни у зеленој транзицији јер смањују количину електричне енергије која долази из фосилних горива за око 75 милиона барела нафте и 35 милиона тона угљен-диоксида годишње.
Добијена енергија складишти се у моћним литијум-јонским батеријама, и због тога овај минерал игра значајну улогу у зеленој транзицији у грађевинарству.
Један од пионирских примера како компаније и зграде могу да искористе литијум у зеленој транзицији је торањ Смарт Греен у Фрајбургу у Немачкој који је цео покривен фотонапонским панелима, а вишак енергије се чува у литијум-јонском акумулатору тако да може да се користи чак и у околним зградама, доприносећи енергетској ефикасности целог насеља.
Енергија коју генерише ПВ фасада вишеспратнице ће производити више електричне енергије него што се може директно потрошити када је изложена високим нивоима сунчевог зрачења стоји на званичном порталу зграде.
Из тог разлога је планирано флексибилно складиштење енергије. Ово би требало да има могућност да интегрише даље произвођаче и кориснике обновљиве енергије. На овај начин, Смарт Греен Tower служиће као „енергетски менаџер“.
С друге стране, литијум-јонски складишни објекат у згради треба да служи као веза између децентрализованих постројења за производњу регенеративне енергије и дистрибутивне мреже.
Литијум је из бројних разлога сврстан у критичне сировине, представља једну од најтраженијих сировина на свету са перспективом да тај статус задржи и у наредним деценијама, а Европа се већ утркује да га обезбеди.
Земље широм света у литијуму виде потенцијал за економски развој и будућност са мање штетних емисија.
Једно од најперспективнијих и најбоље истражених лежишта литијума у Европи управо се налази у Србији, у долини Јадра.
Руда јадарит пронађена је још 2004. године у Јадарској долини, а интернационална минералошка асоцијација званично га је признала као нови минерал у новембру 2006. Због високе концентрације литијума и бора по тони ископане руде, рангиран је као једно од најзначајнијих лежишта литијума на свету.