ПРЕДСЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ МАЈА ГОЈКОВИЋ У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ ОТВОРИЛА ИЗЛОЖБУ „БЛАГОВЕШТЕНСКИ САБОР” ВЛАХА БУКОВЦА Културно благо од непроцењивог значаја
Након што је прошла кроз свеобухватан поступак конзервације и рестаурације, слика „Благовештенски сабор” Влаха Буковца изложена је у Музеју Војводине као стожер поставке која обухвата низ артефаката везаних за ову чувену историјску композицију, која представља културно благо од непроцењивог значаја за Републику Србију.
Отварајући изложбу, председница Покрајинске владе Маја Гојковић је подсетила на чињеницу да је ово ремек-дело украдено је 1993. из дворца породице Дунђерски у Челареву, где је било део тамошње сталне поставке.
Слика је 2022. заплењена у Цириху и захваљујући акцији државних органа Србије и Швајцарске, враћена је Музеју Војводине.
„Поносна сам на то што смо заједничким радом више државних органа, након скоро три деценије, успели да у земљу вратимо ову слику непроцењиве вредности. С пуним правом можемо рећи да је ово велики дан и за Музеј Војводине и за читаву културу Србије”, рекла је Маја Гојковић. „Веома је важно што је држава овим и другим повраћајима у земљу нашег културног блага јасно исказала бригу за наше целокупно културно наслеђе.
"Ово је једна од стожерних тачака нашег националног и културног идентитета и као таква представља немерљиво богатство за државу и друштво. Зато је повратак у земљу вредних дела наших аутора међу приоритетним циљевима институција и установа културе. А од тога да ће наша публика поново моћи да види вредна дела, значајнија је порука на симболичном плану - да покажемо да држава Србија и те како води рачуна о свом наслеђу, било оно у земљи или се стицајем разних околности налазило у иностранству”.
Поред конзервиране и рестауриране слике „Благовештенски сабор”, изложбу чине и бројни документи везани како за сам сабор, са којег су безмало сви виђенији Срби тога доба, од Светозара Милетића до патријарха Јосифа Рајачића, затражили од Беча гаранције српске аутономности и националног развоја у оквиру аустријског царстава, тако и за Буковчев мастерпис.
Између осталог, део поставке је и писмо којим је 1901, поводом 40-годишњице Сабора, слику поручио Петар Николић, загребачки трговац уметнинама и издавач, са намером да је потом репродукује и дистрибуира у виду олеографије.
У поруџбини је Николић од Буковца изричито захтевао да се уметник потпише – ћирилицом, што је Влахо Буковац и урадио. Ауторке изложбе су музејска саветница мр Тијана Станковић Пештенац, директорка Музеја Војводине, и историчарка уметности Александра Стефанов, виша кустоскиња ове институције, а поставка се може погледати до 10. септембра.
М. Стајић