PREDSEDNICA POKRAJINSKE VLADE MAJA GOJKOVIĆ U MUZEJU VOJVODINE OTVORILA IZLOŽBU „BLAGOVEŠTENSKI SABOR” VLAHA BUKOVCA Kulturno blago od neprocenjivog značaja
Nakon što je prošla kroz sveobuhvatan postupak konzervacije i restauracije, slika „Blagoveštenski sabor” Vlaha Bukovca izložena je u Muzeju Vojvodine kao stožer postavke koja obuhvata niz artefakata vezanih za ovu čuvenu istorijsku kompoziciju, koja predstavlja kulturno blago od neprocenjivog značaja za Republiku Srbiju.
Otvarajući izložbu, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković je podsetila na činjenicu da je ovo remek-delo ukradeno je 1993. iz dvorca porodice Dunđerski u Čelarevu, gde je bilo deo tamošnje stalne postavke.
Slika je 2022. zaplenjena u Cirihu i zahvaljujući akciji državnih organa Srbije i Švajcarske, vraćena je Muzeju Vojvodine.
„Ponosna sam na to što smo zajedničkim radom više državnih organa, nakon skoro tri decenije, uspeli da u zemlju vratimo ovu sliku neprocenjive vrednosti. S punim pravom možemo reći da je ovo veliki dan i za Muzej Vojvodine i za čitavu kulturu Srbije”, rekla je Maja Gojković. „Veoma je važno što je država ovim i drugim povraćajima u zemlju našeg kulturnog blaga jasno iskazala brigu za naše celokupno kulturno nasleđe.
"Ovo je jedna od stožernih tačaka našeg nacionalnog i kulturnog identiteta i kao takva predstavlja nemerljivo bogatstvo za državu i društvo. Zato je povratak u zemlju vrednih dela naših autora među prioritetnim ciljevima institucija i ustanova kulture. A od toga da će naša publika ponovo moći da vidi vredna dela, značajnija je poruka na simboličnom planu - da pokažemo da država Srbija i te kako vodi računa o svom nasleđu, bilo ono u zemlji ili se sticajem raznih okolnosti nalazilo u inostranstvu”.
Pored konzervirane i restaurirane slike „Blagoveštenski sabor”, izložbu čine i brojni dokumenti vezani kako za sam sabor, sa kojeg su bezmalo svi viđeniji Srbi toga doba, od Svetozara Miletića do patrijarha Josifa Rajačića, zatražili od Beča garancije srpske autonomnosti i nacionalnog razvoja u okviru austrijskog carstava, tako i za Bukovčev masterpis.
Između ostalog, deo postavke je i pismo kojim je 1901, povodom 40-godišnjice Sabora, sliku poručio Petar Nikolić, zagrebački trgovac umetninama i izdavač, sa namerom da je potom reprodukuje i distribuira u vidu oleografije.
U porudžbini je Nikolić od Bukovca izričito zahtevao da se umetnik potpiše – ćirilicom, što je Vlaho Bukovac i uradio. Autorke izložbe su muzejska savetnica mr Tijana Stanković Peštenac, direktorka Muzeja Vojvodine, i istoričarka umetnosti Aleksandra Stefanov, viša kustoskinja ove institucije, a postavka se može pogledati do 10. septembra.
M. Stajić