МИСТЕРИОЗНИ БОГАТАШ ЗАЛУДЕО РЕГИОН! Има милионе и станове широм света а једини циљ му је да на ноге дигне велики Титов гигант

Исто им се то, сад удруженима са Стипом, мотало по глави с доласком још четворо малих Чајића. Од седморо деце Чајићевих, скромних, високообразованих службеника, економисткиње и правника, који су се из херцеговачког крша, преселили у Загреб, јер требало је прехранити бројну породицу, само једна је девојчица. Остали би Чајићи само једна од многобројних херцеговачких породица, асимилованих у Загребу, да није било њиховог Стипе. Стјепан Чајић, од доброг се математичара и инжењера, радник ИТ компаније, преобратио у предузетника и ових је дана непрестано под лупом јавности.

Иако сам има 24,9 посто деоница, са још двоје деоничара, располаже с више од 60 посто власничког удела у посрнулом текстилном диву. Иако је досад остварио завидни пословни успех, тек му је криза у вараждинском предузећу, једином преосталом симболу некад успешне хрватске индустрије, не само текстилне, 'омогућила' новинске наслове. Од кад је купио Вартексове деонице и тада био други највећи појединачни деоничар, први је био Ненад Бакић, Чајић пуни медијске редове.

Међутим, о њему самоме се не зна готово ништа или врло мало. Тек ће се они заинтересованији за технологију, иновацију и инжењерство, сетити да је Стјепан Чајић, са својом интерконтиненталном фирмом Stypе, пре неколико година освојио златну статуу Еми, најпрестижнију награду у телевизијском свету. Но, његов животни пут и даље је обавијен мистеријом.

Свет који је почео у Грудама да би данас имао пословнице на свим континентима, изузев Аљаске и био најуспешнији хрватски предузетник у свету млађи од 40 година. Ко је, дакле, Стјепан Чајић?

- Детињство сам провео у Херцеговини све док родитељи нису нашли послове у Загребу па смо се преселили и овде сам се школовао. И даље сам свако лето с браћом и сестром проводио у Совићима или код татиних у Далмацији, у Градцу код Дрниша. Било је то сјајно време.

- Лепо је имати велику породицу, имали смо се стално с ким дружити, измишљали смо своје игре, али и чували смо краве. Волеле су детелину, али требало се пазити да не иду на њу. Било ми их је жао и толико сам им хтео дозволити што желе да сам их једном одвезао и пустио. Ух, кад су се разбежале ... - сећа се Стјепан Чајић безбрижних времена. Најмлађи брат, двадесетшестогодишњак, који има Даунов синдром, био је под присмотром остале деце.

Стјепан је, каже, увек волео експериментисати па је исто учинио с кравама. Ствари је волео радити на своју руку, није био оличење послушности. Нису га занимали друштвени предмети па кад је уписао математичку гимназију, био је то очекивани избор.

Друштвени предмети толико су му били заморни да су му рушили просек оцена.

– Кад сам учио историју ухватио бих се како сат времена читам једну те исту реченицу. И то на начин да чујем речи у глави, али мозгом размишљам о сасвим другим стварима и у глави вртим друге приче.

- Једнако ми се догађа у разговору, да решавам неко пословно питање у глави па нисам сасвим присутан, на пример на питање одговорим са ‘да‘ јер сам у мислима другде, што зна збунити саговорника – признаје.

Сад су јасније спорадичне критике, једну је упутио градоначелник Вараждина, Невен Босиљ, да 'на састанку договори нешто, други се дан предомисли па шаље дуге мејлове'. Стјепан Чајић каже да му у размишљању користи шетња 'горе-доље'. Иако, за велики бизнис који је створио, свеједно је како размишља, таман и да дуби на глави. Јер, готово да нема светске ТВ куће која не послује с његовим Stypе-om.

– По завршетку загребачког ФЕР-а, знао сам да желим радити у ИТ индустрији, јер до дан данас се сећам усхићења кад сам, у седмом разреду, добио први компјутер, био ми је то најбољи дан у животу. Одмах сам започео програмирати и освајати медаље на такмичењима. Био сам компјутерски штребер, да, али атипичан. Врло жив у школи, провлачио сам се кроз предмете који ме нису занимали…Но, компјутер ми је отворио визије и помислио сам 'човече, па ти можеш било шта да смислиш'.

- Видео сам простор бескрајних могућности, а на факултету сам открио електронику, која ми је дотад била одбојна. Кад сам отворио фирму, назвао сам је по енглеској верзији свог надимка јер нисам могао ни помислити у шта ће се изродити. Мислио сам, биће то мала фирма, с евентуално неколико запослених и производњом у Кини, а ја ћу дизајнирати и то продавати. Међутим, мало по мало смо расли и Stypе данас има десетак фирми и 200-тињак запослених – говори за Јутарњи. У једном се тренутку у хрватским медијима писало да Чајић гради хотел на макарској ривијери, одобрена је и грађевинска дозвола, али предузетник засад не размишља о градњи јер су за то потребна превелика средства и не види се у грађевини.

У регистру ФИНА-е пише да је 2023. године фирма Stypе приходовала је 4,01 милион евра, што је раст за 6,54 посто у односу на годину раније. На почетку пословног живота и кратког излета у рад за велику компанију, постало му је, каже, досадно без властите креативности. И на разговору за посао, кад га је директор питао за шта мисли да би могао волео добити златну медаљу, одговорио је 'за дизајн неког производа'. Сетио се тога кад је на позорници у Лос Анђелесу примио Еми за иновацију у телевизијском програму. Сетио се и како је по напуштању сталног запослења, дословно почео од нуле.

– Из 'гараже', како би се рекло, осим што нисам имао ни гаражу. Нисам имао ништа осим компјутера, улагао сам све што сам уштедео. Иако сам тада мислио да неће, исплатило се – говори. Досад је добио пет Емија, али онај 2022. је био, каже, најзначајнији јер га је у категорији 'Енгинееринг, Science&Technology' добила фирма Stype, конкретно и Чајићев дипломски рад и иновација, SkypеKit, за значајно унапређење тв програма, док је остале награде добио као део тима награђеног пројекта. Индустрија је препознала визуелне мајсторије Stype-a и готово да нема великог спектакла који се не користи њима. Заслужан је за спектакуларне специјалне ефекте на МТВ-евим наградама, огромну пантеру на америчком НФЛ-у, њихове смо графике могли видети у Лиги Шампиона. Нема спектакла ни звезде, од Олимпијаде до Кети Пери, Супербула и Фу Фајтерса, који нису користили технолошке иновације виртуелне стварности фирме чије је седиште у херцеговачким Совићима, загребачки уред је у Бузину.

– Наши уређаји нису били примарно замишљени за виртуелну стварност. Идеја је била пуно скромнија, уређајем аутоматизовати покрете на крановима за камере, како би били глатки и корисни људима који снимају венчања. Уређај на најбољи начин спаја аутоматизацију крана за камеру и виртуелну стварност. Није нам пало на памет да ће га препознати телевизијски студији. Први се јавио аустралијски Фокс Спорт и тако је кренуло. Највећа светска догађања користила су се нашом опремом за пренос, примера ради Светско првенство у фудбалу у Катару. Ипак, највише се поносим сарадњом с Еплом, а нашим је софтвером и хардвером опремљен и Фокс Спорт студио у Лос Анђелесу – каже Стјепан Чајић. У овом је тренутку најактуелнији производ RеdSpy, уређај за праћење камере, такођер награђен Емијем. Херцеговина му је база, у Совићима има свој уред, али као номад за послом путује по свету. Толико да му се више не да спавати по хотелима па у неколико земаља има некретнине у најму. У Америци је то у Лос Анђелесу.

И ето га данас у Вараждину, где га радници прозивају због неисплаћених им плата. Човек који је навикнут захваљивати с позорнице награда Emmy за додељену му награду, задње се две седмице правда радницима и обећава пронаћи решење. Чини се да је у томе и успео јер плате су почеле стизати, али штрајк, кажу из погона, неће престати све док сви не добију свој зарађени новац. Управа је пронашла решење, тако да је на Фину однела документе о неисплаћеним зарадама и радници су добили првенство при наплати (пре)задуженог Вартекса. До доласка у Вартекс, једина веза Стјепана Чајића с текстилном индустријом био је погон за шивење његових рођака у Херцеговини. У Вартекс је ушао и позајмио досад фирми велики новац, инспирисан Ненадом Бакићем, тада највећим појединачним деоничаром, који га је на крају оставио да се сналази сам.

- Вартекс није моја беба, као друго што сам створио. Предузеће постоји више од 100 година, а ја сам требао само припомоћи да би на крају све пало на моја леђа – резигниран је. Иноватор се, очигледно је, нашао на клизавом терену. Из врхунског се бизниса, где ствари функционишу другачије, нашао у хрватској реалности.

Медијска му пажња не годи и до овог момента никад није о себи рекао оволико ствари.

– По некима испадам негативац који ће уништити Вартекс, а једини сам финансирао фирму од 2021. надаље, а и заиста желим наставити производњу и од Вартекса учинити стабилну компанију, али за то ће бити потребна сарадња свих поверилаца – закључује.

Стјепан Чајић изгледа врло младо, знатно млађе од својих 39 година па су га раднице Вартекса с којима је неколико пута сатима разговарао у погону, где уредно долазе, али не раде док не буду исплаћене све плате за март, лако поистоветиле са својим синовима и након првобитних напада, описивале као 'пристојног, драгог дечка'. Чудан је био тај заокрет. Хоће ли му успети спасити Вартексову производњу што, каже, жели учинити, тек остаје да се види.

(Јутарњи лист)