КОНЦЕРТ ХОРА КАРЛОВАЧКЕ БОГОСЛОВИЈЕ У СИНАГОГИ Идентитетски и духовни печат

Хор ће се новосадској публици представити пажљиво бираним духовним и родољубивим песмама, а наступиће и етно група „Коријени“ из Бања Луке, као и гост изненађења.

Вечерашњи концерт један је од два велика које Карловачка богословија планира у години јубилеја  изван Сремских Карловаца настојећи да тако промовише своје постојање и све вредности које као школа чува – наслеђене и оне које су потврђене током истраживања у оквиру припрема за обележавање значајне годишњице. Посебно важно у низу вредности којима се може подичити ова школа јесте карловачко појање које је обликовано, настајало и нотно бележено нотно и у њој, и учинило је да буде тачка у којој се сусрећу и протичу разне фазе развоја појања.

- Посебно смо у том програму ставили акценат на хор - каже ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић. -  Карловчака богословија већ вековима, може се рећи, има хор. Организвовали смо и турнеје по Босни и Херцеговини, Црној Гори, јужној Србији и Северној Македонији. Остаје још једна на јесен. Промовисали смо на тај начин лепоту појања, али истовремено смо се утврдили у братској љубави и јединству које нам је свима потребно.

Милановић каже да се појање у Богословији и Карловачкој митрополији  развијало од времена кад је патријарх Арсеније трећи Чарнојевић  дошао на ове просторе. Зна се поуздано, истиче он, да је Корнелије Станковић прве записе црквеног појања начинио у Карловцима слушајући тадашњег пароха Доње цркве Атанасија Поповића. На пољу записивања музике значајан допринос дао  је и архимандрит крушедолски Димитрије Крестић, који је једно време био професор  у Богословији, тако да је у другој половини 19. века  дошло до осетног повећања нотних забелешки.

- Тада се појављују аутори као што су Барачки, Таушановић, Козобарић, који прве деценије 20. века бележе српско црквено појање које су чули овде у Карловачкој богословији. Хорско певање се појављује у Богословији као обавезна активност после 1875. године  и од тада  је незаобилазан елеменат и део нашег традиционалног извођења песама. То полифоно, четворогласно појање у Карловачкој богословији неговано је захваљујући врсним диригентима. Такав је био Свети Иринеј бачки који је док је био професор Богословије и протосинђел у Патријаршијском двору, једно време дириговао хором Богословије и хором Саборне цркве. После обнављања Богословије  ту дужност обављао је Бранко Ченејац  који је први записао и одређене патриотске песме на захтев тадашњег ректора. Те песме су извођене и остале као сведочанство да се творачка сила писања мелодија с пуним правом доводи у везу са овом кућом.

Ректор напомиње да је на почетку године објављен компакт диск са песмама у извођењу школског хора и то је трећи носач звука који Богословија има данас. Овај последњи изашао је у 500 примерака и већ је разграбљен. Постоје идеје да се сва три обједине у овој години и настави  с промоцијом чудесног карловчаког појања које је за школу особит благослов и знак идентитетског и духовног препознавања које чини да у мору нових изазова Богословија има чиме изаћи пред претке и шта оставити потомцима.

Специфичност Богословије у погледу музике је и у томе што има двоје професора који подучавају ђаке музици. Професор Јован Стојановић открива ђацима тајне појања, док Мила Радонић води хор. 

З. Милосављевић