НАЈБОЉИ СВЕТСКИ АТЛЕТСКИ ТРЕНЕР ЛОРАН МЕУЛИ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ДНЕВНИК” Изазов је пронаћи „дугме“ које спортисту покреће

На 25.Европском првенству, одржаном у Минхену августа 2022.године, двоструком победом исписала је нову страницу историје у тим дисциплинама Холанђанка Фемке Бол. Величанствени успех, дивљења вредан, употпунила је и тријумфом у штафети на 4х400 метара, заједно са Евелин Салберг, Лиеке Клавер и Лисан Де Вите. Идеју да је тако нешто могуће на стази је реализовао њен тренер Швајцарац Лоран Меули (50), од 2019. године селектор холандске репрезентације за спринт и штафетно трчање.

У међувремену, Меули је од Светске атлетске федерације проглашен за најбољег атлетског тренера на планети. Прилику да му на признању честитамо и са њим за Дневник поразговарамо добили смо, где би другде, на атлетској стази „Карађорђа“ у Новом Саду.

- Значајно ми је то признање – на честитке је са захвалношћу одговорио најбољи светски тренер, док се загрљајем уз неизбежно „my фриенд“ поздрављао са најбољим тренером српског спорта у минулој години Гораном Обрадовићем. – Драго ми је да је Светска федерација то препознала, као резултат мог 30-годишњег рада.Имао сам довољно мотива и без тога, али сада имам разлог више да наставим још снажније.

Лоран Меули, у складу са одредбама уговора о сарадњи са Српским атлетским савезом, у Новом Саду препрема две наше женске штафете за одговоре на изазове међународних такмичења.

- Све што желим у животу као тренер јесте да помогнем спортистима да остваре свој пун потенцијал, који ће их винути ка победничком постољу и националним признањима. Изазов је увек у томе како пронаћи „дугме“ које спортисту покрене да досегне свој максимум. То је врло узбудљив изазов, мање је важно о ком је спортисти реч и из које земље долази. Што се Србије тиче, пријатно ми је да радим са људима овде. Српска атлатика је условно речено „мала федерација“ у светским размерама, али је резултатима својих такмичара раме уз раме са највећима. Драго ми је да сам добио шансу да помогнему раду са највећим српским талентима. Срећан сам што сам у вашим тренерима препознао жељу да радимо заједно и зато сам им захвалан на стрпљењу и на поверењу.

Међу тренерима окупљених око Моулија је и Емир Бекрић, први српски освајач медаље у историји светских првенстава. На Шампионату у Москви 2013. године био је трећи.

- Сви новитети које је Лорен донео су право освежење за српску атлетику – рекао је Бекрић. – Велики помаци уочљиви су не само у сениорској конкуренцији, већ и у млађим категоријама такмичара. Сада је акценат на развоју штафета. Мишљења сам да ћемо развојем штафета развити и спринт у Србији, а нарочито што ћемо да мотивишемо и младе атлетичаре да потраже своје место на стази.

Спринт у Србији је далеко од достигнућа наших атлетичара у техничким дисциплинама. Ипак, Меули је прихватио позив САС-а да дође и да помогне.

- У Србији има приличан број атлетичара који достижу европски ниво. Први корак односи се на препознавање редоследа активности. Тако сам почео у Швајцарској, која је такпође, попут Србије, „мала федерација“. Шта то значи? Када успете да надоместите одсуство генетичког талента, уз много техничког и тактичког рада, на путу сте до европског, можда и до светског нивоа. Спринт је тренуитно доминантан у САД, на Јамајци и у неким афричким земљама, генетички предодређеним за спринт. У Европи је потребно доста рада и истрајности да бисте стигли до планираног циља.

Који су први кораци, неопходни за припрему на дугорочни пут развоја потенцијалних шампиона у спринтерским дисиплинама?

- Најпре сам снимио ситуацију у сфери спринта, упознао људе са којима ћу да радим, тестирао потенцијалне кандидате... Закључио сам да је спортска култура у Србији на виском нивоу и да су Срби изузетно поносни на трофеје које освајају ваши спортисти. Био сам у многим земљама, свугде се резултати поштују, али такву радост и понос због освојене медаље то се у Србији нарочито осети и то ми је било врло интересантно. То је значајно, јер тако спортистима додајете нови мотив за тренинг и за такмичење.

- Велика је привилегија да имамо ту привилегију да Лоран посети Србију више пута у току године – сматра један од најбољих светских вишебојаца свога времена, овде у улози спортског директора САС-а Михаил Дудаш. – На основу организације великих такмичења и резултата на међународној сцени, примећени смо у свету атлетике и очигледно да имамо велику привлачну моћ. Друго, постоји аранжман који је он прихватио и треће, постоји велики потенцијал који може да се искористи. Наш спринт није на завидном нивоу, што значи да постоји довољно простора за равој наших спринтера, у складу са новим технологијама тренинга, новим принципима припрема, што је он препознао и зато је данас ту. Лоран је у атлетици оно што је рецимо Мурињо, или Анћелоти у фудбалу. Бољег нема.

Први такмичарски тест на хоризонту изазова биће на митингу у Грчкој 15. маја, а потом следи Балканско првенство у Измиру, где по процени уваженог тренера наше девојке у штафети имају шансу да остваре норму за Европско првенство.

- Први сусрет са тренерима није био лак. Просто, као да нису схватали зашто сам дошао, какву новину могу да донесем са собом. Почели смо да радимо на различитим нивоима, са клупским тренерима и на базичним едукацијама о различитим темама. Често радимо по „један на један“ систему, не ретко и онлајн сесијама. У међувремену, прилике су се измениле. Сада су сви отворени за сарадњ, активни су питањима и у тражењу подршке. Разумљиво, свака новина инсистира на опрезу и дистанци, али како време одмиче наша сарадња је све чвршћа.

У разговору са Меулијем било је извесно да познаје све вредности српске атлетике на међународној сцени. Задовољан гостопримством у Новом Саду, честитао је клубу на признању националног Савеза као најбољег атлетског колектива у Србији.

Са Лораном Меулијем, у Новом Саду вежбале су: Милана Тирнанић, Ивана Илић, Катарина Врета, Тамара Милутиновић, Наташа Перовић, Николина Перишић и Мина Мијатовић. Због болести одсутна је била Тамара Радојичић.

- Клуб Војводина има снажно развијену спортску културу. То је јак колектив, са мотивисаним тренерима. Познато ми је да треба да развију нови пројекат (атлетски центар у Југовићеву) уз подршку друштвене заједнице и искрено се надам да ће ускоро и успети да тај пројекат и реализују. Мислим да сваки напредак почиње у здравој средини у којој клуб делује, са правим људима којима је императив да развију нешто веће и корисније. Поседујете све предуслове да будете успешни у овом спорту: традицију, тренере, резултате, такмичаре, окружење спремно да помогне... Сарадња са правим установама и подршка коју имате од града од великог је значаја за будућност клуба и српске атлетике уопште. 

Л. Бакмаз