NAJBOLJI SVETSKI ATLETSKI TRENER LORAN MEULI EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK” Izazov je pronaći „dugme“ koje sportistu pokreće

Na 25.Evropskom prvenstvu, održanom u Minhenu avgusta 2022.godine, dvostrukom pobedom ispisala je novu stranicu istorije u tim disciplinama Holanđanka Femke Bol. Veličanstveni uspeh, divljenja vredan, upotpunila je i trijumfom u štafeti na 4h400 metara, zajedno sa Evelin Salberg, Lieke Klaver i Lisan De Vite. Ideju da je tako nešto moguće na stazi je realizovao njen trener Švajcarac Loran Meuli (50), od 2019. godine selektor holandske reprezentacije za sprint i štafetno trčanje.

U međuvremenu, Meuli je od Svetske atletske federacije proglašen za najboljeg atletskog trenera na planeti. Priliku da mu na priznanju čestitamo i sa njim za Dnevnik porazgovaramo dobili smo, gde bi drugde, na atletskoj stazi „Karađorđa“ u Novom Sadu.

- Značajno mi je to priznanje – na čestitke je sa zahvalnošću odgovorio najbolji svetski trener, dok se zagrljajem uz neizbežno „my friend“ pozdravljao sa najboljim trenerom srpskog sporta u minuloj godini Goranom Obradovićem. – Drago mi je da je Svetska federacija to prepoznala, kao rezultat mog 30-godišnjeg rada.Imao sam dovoljno motiva i bez toga, ali sada imam razlog više da nastavim još snažnije.

Loran Meuli, u skladu sa odredbama ugovora o saradnji sa Srpskim atletskim savezom, u Novom Sadu preprema dve naše ženske štafete za odgovore na izazove međunarodnih takmičenja.

- Sve što želim u životu kao trener jeste da pomognem sportistima da ostvare svoj pun potencijal, koji će ih vinuti ka pobedničkom postolju i nacionalnim priznanjima. Izazov je uvek u tome kako pronaći „dugme“ koje sportistu pokrene da dosegne svoj maksimum. To je vrlo uzbudljiv izazov, manje je važno o kom je sportisti reč i iz koje zemlje dolazi. Što se Srbije tiče, prijatno mi je da radim sa ljudima ovde. Srpska atlatika je uslovno rečeno „mala federacija“ u svetskim razmerama, ali je rezultatima svojih takmičara rame uz rame sa najvećima. Drago mi je da sam dobio šansu da pomognemu radu sa najvećim srpskim talentima. Srećan sam što sam u vašim trenerima prepoznao želju da radimo zajedno i zato sam im zahvalan na strpljenju i na poverenju.

Među trenerima okupljenih oko Moulija je i Emir Bekrić, prvi srpski osvajač medalje u istoriji svetskih prvenstava. Na Šampionatu u Moskvi 2013. godine bio je treći.

- Svi noviteti koje je Loren doneo su pravo osveženje za srpsku atletiku – rekao je Bekrić. – Veliki pomaci uočljivi su ne samo u seniorskoj konkurenciji, već i u mlađim kategorijama takmičara. Sada je akcenat na razvoju štafeta. Mišljenja sam da ćemo razvojem štafeta razviti i sprint u Srbiji, a naročito što ćemo da motivišemo i mlade atletičare da potraže svoje mesto na stazi.

Sprint u Srbiji je daleko od dostignuća naših atletičara u tehničkim disciplinama. Ipak, Meuli je prihvatio poziv SAS-a da dođe i da pomogne.

- U Srbiji ima priličan broj atletičara koji dostižu evropski nivo. Prvi korak odnosi se na prepoznavanje redosleda aktivnosti. Tako sam počeo u Švajcarskoj, koja je takpođe, poput Srbije, „mala federacija“. Šta to znači? Kada uspete da nadomestite odsustvo genetičkog talenta, uz mnogo tehničkog i taktičkog rada, na putu ste do evropskog, možda i do svetskog nivoa. Sprint je trenuitno dominantan u SAD, na Jamajci i u nekim afričkim zemljama, genetički predodređenim za sprint. U Evropi je potrebno dosta rada i istrajnosti da biste stigli do planiranog cilja.

Koji su prvi koraci, neophodni za pripremu na dugoročni put razvoja potencijalnih šampiona u sprinterskim disiplinama?

- Najpre sam snimio situaciju u sferi sprinta, upoznao ljude sa kojima ću da radim, testirao potencijalne kandidate... Zaključio sam da je sportska kultura u Srbiji na viskom nivou i da su Srbi izuzetno ponosni na trofeje koje osvajaju vaši sportisti. Bio sam u mnogim zemljama, svugde se rezultati poštuju, ali takvu radost i ponos zbog osvojene medalje to se u Srbiji naročito oseti i to mi je bilo vrlo interesantno. To je značajno, jer tako sportistima dodajete novi motiv za trening i za takmičenje.

- Velika je privilegija da imamo tu privilegiju da Loran poseti Srbiju više puta u toku godine – smatra jedan od najboljih svetskih višebojaca svoga vremena, ovde u ulozi sportskog direktora SAS-a Mihail Dudaš. – Na osnovu organizacije velikih takmičenja i rezultata na međunarodnoj sceni, primećeni smo u svetu atletike i očigledno da imamo veliku privlačnu moć. Drugo, postoji aranžman koji je on prihvatio i treće, postoji veliki potencijal koji može da se iskoristi. Naš sprint nije na zavidnom nivou, što znači da postoji dovoljno prostora za ravoj naših sprintera, u skladu sa novim tehnologijama treninga, novim principima priprema, što je on prepoznao i zato je danas tu. Loran je u atletici ono što je recimo Murinjo, ili Anćeloti u fudbalu. Boljeg nema.

Prvi takmičarski test na horizontu izazova biće na mitingu u Grčkoj 15. maja, a potom sledi Balkansko prvenstvo u Izmiru, gde po proceni uvaženog trenera naše devojke u štafeti imaju šansu da ostvare normu za Evropsko prvenstvo.

- Prvi susret sa trenerima nije bio lak. Prosto, kao da nisu shvatali zašto sam došao, kakvu novinu mogu da donesem sa sobom. Počeli smo da radimo na različitim nivoima, sa klupskim trenerima i na bazičnim edukacijama o različitim temama. Često radimo po „jedan na jedan“ sistemu, ne retko i onlajn sesijama. U međuvremenu, prilike su se izmenile. Sada su svi otvoreni za saradnj, aktivni su pitanjima i u traženju podrške. Razumljivo, svaka novina insistira na oprezu i distanci, ali kako vreme odmiče naša saradnja je sve čvršća.

U razgovoru sa Meulijem bilo je izvesno da poznaje sve vrednosti srpske atletike na međunarodnoj sceni. Zadovoljan gostoprimstvom u Novom Sadu, čestitao je klubu na priznanju nacionalnog Saveza kao najboljeg atletskog kolektiva u Srbiji.

Sa Loranom Meulijem, u Novom Sadu vežbale su: Milana Tirnanić, Ivana Ilić, Katarina Vreta, Tamara Milutinović, Nataša Perović, Nikolina Perišić i Mina Mijatović. Zbog bolesti odsutna je bila Tamara Radojičić.

- Klub Vojvodina ima snažno razvijenu sportsku kulturu. To je jak kolektiv, sa motivisanim trenerima. Poznato mi je da treba da razviju novi projekat (atletski centar u Jugovićevu) uz podršku društvene zajednice i iskreno se nadam da će uskoro i uspeti da taj projekat i realizuju. Mislim da svaki napredak počinje u zdravoj sredini u kojoj klub deluje, sa pravim ljudima kojima je imperativ da razviju nešto veće i korisnije. Posedujete sve preduslove da budete uspešni u ovom sportu: tradiciju, trenere, rezultate, takmičare, okruženje spremno da pomogne... Saradnja sa pravim ustanovama i podrška koju imate od grada od velikog je značaja za budućnost kluba i srpske atletike uopšte. 

L. Bakmaz