ФЛАСТЕР УМЕСТО СКАЛАМЕРИЈЕ ЗА ПРИТИСАК Ево како српска наука уводи нову технологију у поље телемедицине

И још вам каже да не морате ни да га враћате, већ је само довољно да на мобилни телефон инсталирате одређену апликацију, која онда „скида” све податке које прикупи фластер и шаље их лекару да их растумачи... Не, није у питању какав медицински СФ, већ релативно блиска будућност за коју је кривац чудесни материјал – графен. 

– Графен је први пут добијен у лабораторији пре само две деценије, 2004, а открили су га двојица Руса док су радили у Енглеској, на Универзитету у Манчестеру, Андреј Гејм и Константин Новоселов. И то откриће им је донело Нобелову награду за физику – каже за „Дневник” др Марко Спасеновић, научни саветник на београдском Институту за хемију, технологију и металургију. – Графен је веома необичан материјал јер може да буде дебео свега један атом угљеника! Истовремено, он има врло занимљива физичка и хемијска својства: рецимо, изузетно проводи струју, чвршћи је од челика, а при томе је савитљив... И стога има велики број потенцијалних примена, од скидања леда са крила авиона до гасних сензора и микроелектронике.

Графен се може добити на различите начине, а на Институту за хемију, технологију и металургију се прави уз помоћо ласера, озрачивањем полимера.

– Ласерски индукован графен је први пут у лабораторији добијен 2014. на полимерном материјалу полиимиду – комерцијално се то зове каптон. Међутим, у потоњим годинама се увидело да се овим путем графен може добити на различитим материјалима који садрже угљеник, па се ишло чак дотле да је прављен на кори од кокоса. Зашто је то битно? Будући да је графен одличан проводник,  то практично значи да једноставним поступком ласерског уписивања могу да се направе проводна кола на свим тим материјалима.

Потенцијалне примене носивих сензора су веома широке, од телемедицине до спорта. Већ неко време, наиме, поједини спортисти, поготово фудбалери, носе „спортске грудњаке” који прате њихово кретање на терену и сличне параметре, али је већ неко време интенција да се дође до тих малих снезора који им не би сметали, а практично тренутно би слали алармни сигнал уколико дође до било каквог погоршања здравственог стања – што је од изузетног значаја за оне спортове где „грудњаци” нису опција.

Након основних, докторских и posttdoktorskih студија у Канади, Холандији и Шпанији, др Спасеновић се вратио у Србију доневши изузетно знање управо о могућностима графена.

– У фокусу нашег актуелног пројекта „Полиграф”, који се реализује уз подршку Фонда за науку, је испитивање различитих подлога за добијање ласерски индукованог графена. Конкретно, усмерили смо истраживања на биокомпатибилне полимере, јер је идеја да се нађе најбоља комбинација за прављење сензора који би се стављали на људско тело, односно кожу, како би пратили физиолошке параметре, а пре свега рада срца. У досадашњим истраживањима смо показали да је то у принципу могуће, јер смо, користећи каптон, направили фластер који се стави на ручну вену и у реалном времену прати рад срца. Међутим, каптон није биокомпатибилан материјал, може да иритира кожу, и стога је наш циљ да направимо исто то – али користећи неки биокомпатибилан полимер, који ни на који начин неће сметати пацијенту... 

У лабораторијама ИХТМ-а се синтетишу различити биокомпатибилни полимери, при чему је акценат на онима који су еластични, затим се на њиховој површини ласерски индукује графен, односно праве се сензорске структуре, на које се даље стављају контакти и све се то повезује у струјно коло које онда прати виталне параметре као што су рад срца и дисање.

– Све више се тежи томе да се направе сензори налик фластерима, који се лепе директно на кожу и при томе бележе што већи број физиолошких параметара, од темепературе, дисања, све до рада срца кроз праћење електрокардиограма. Имате, рецимо, већ неке пионирске подухвате попут фластера који прати нивоа шећера у нечијем зноју, што олакшава живот дијабетичарима. Дакле, овај наш пројекат је делић једне шире научне приче која у фокусу има све те носиве сензоре. Међутим, иако ћемо ми акценат ставити само на рад срца, чињеница је да ће излазни резултат бити и сет најперспективнијих биокомпатибилни полимерних подлога за носиве сензоре на бази ласерски индукованог графена.

Мирослав Стајић