(ФОТО) НЕВЕРОВАТНА ВЕРИДБА НА НЕБУ Ништа је нисам питао, само сам јој прстен ставио на руку ТРЕНУЦИ ЗА ПАМЋЕЊЕ
ЧАЧАК: Веридба је један од најлепших момената за сваку девојку, али и најстреснијих за будућег младожењу. Јер ипак је он тај од кога се очекује да клекне и пита оно чувено питање, док држи прстен у руци за своју вољену.
И док се велики број момака још увек најчешће одлучује за веридбу на неки уобичајен начин, Јован Николић (25) из Чачка желео је да тај моменат остане успомена за читав живот.
- Мира и ја смо заједно већ годинама и знао сам да је њена животна жеља да скочи падобраном, али никада се на тај корак не би одлучила сама јер ју је било страх. На њен рођендан одлучио сам да је изненадим и сам све заказао у Београду. Скок са 3.000 метара надморске висине уз пратњу инструктора, а са собом сам понео и прстен, каже Јован за РИНУ.
Додаје да девојци ништа није открио већ јој је рекао да иду на ручак у оближњи ресторан поводом рођендана.
- Када је видела да идемо за Београд умало се нисмо посвађали, а кад је видела да смо дошли на полигон за полетања и да ћемо скакати са 3.000 метара надморске висине тек тад је остала без речи. Али, није знала да највеће изненађење тек следи. Кад смо били спремни, неколико тренутака пред сам скок, пилот ми је додао прстен, њој је иснтруктор рекао да ми пружи руку и ја сам јој само ставио прстен. Ништа је нисам ни питао, морала је да пристане, прича кроз осмех будући младожења.
Да ће ово отати заиста успомена за читав живот, слаже се и Мира која кад је видела прстен на руци одмах је и заборавила на страх од скакања падобраном.
- То је један од оних момената који ће заувек остати урезани у памћењу. Да је мене слушао тај дан нигде не би ни отишли, али сада ми је драго што је истрајао у својој намери. Емоције су ми свакако биле помешане, пар тренутака пред сам скок ме је верио. Док смо се спуштали падобраном осећала сам и страх и срећу у истом тренутку. Свакако, имаћемо ову лепу причу у будућности да испричамо нашој деци, каже будућа млада.
Када су се вратили у Чачак, тек тад је почело право опште народно весеље, јер су обоје из патријахалних српских породица у којима се зна ред. Веридба је прослављена уз музику до дубоко у ноћ, али и уз посну трпезу јер је пала на Велику среду, 1. мај.
(РИНА)