УЗ ПОМОЋ РАДИОТАЛАСА ДО НИВОА ШЕЋЕРА Сестрић професора Миодрага Радуловачког наставља ујаковим стопама
Почетком месеца у Јужној Кореји почело је клиничко испитивање апарата за мерење шећера у крви уз помоћ радиоталаса који искључују вађење крви, и за два месеца могу се очекивати резултати тог тестирања у ком учествује 50 пацијената.
Спонзор испитивања је компанија Самсунг, а иза тог иновативног уређаја, који ће представљати револуционарно откриће у лечењу дијабетеса уколико се након даљих испитивања потврди да је ефикасан и безбедан за употребу, стоји америчка фирма на челу са Србином Алек- сандром Сашом Радетићем и његовим пријатељем Американцем.
- Специфичност тог апарата и технологије јесте да користи радиоталасе који продиру кроз ткиво и анализирају глукозу - прича Александар Радетић током боравка у Сремским Карловцима где је учествовао у програму посвећеном његовом ујаку проф. др Миодрагу Радуловачком.
- Већина метода које се данас користе за то, па чак и налепнице које имају микроиглице, подразумева вађење крви. Рад овог апарата, који је попут сата, не заснива се на томе и не зрачи као што људи обично мисле. То је врло значајно за дијабетичаре, који морају да ваде крв шест пута дневно, пре и после сваког оброка, поготово они са дијабетесом тип 1.
- Ако би се пројекат показао као успешан, било би то у неку руку револуционарно откриће. Скинуло би велико бреме са леђа већине људи који морају стално да ваде крв ради контроле шећера. Омогућило би им умногоме лакши живот.
Радетић каже да апарат мери глукозу три пута у минути, што је можда непотребно, али и даје могућост пацијентима за брзу реакцију уколико покаже вредности које то захтевају. Апарат је већ прошао серију испитивања, али је потребно обавити још студија да би добио зелено светло за примену.
- Услов за регистрацију је да га што више пацијената тестира, а већина би добровољно учествовала јер људи вапе за тим. Када за два месеца добијемо резултате тестирања у Кореји настављамо с испитивањима на другим местима. Према мојој процени, ако се покаже као добар, могли бисмо се надати до краја 2026. године да буде у примени - истиче Радетић.
Медицина Александру Радетићу није професија, као што је била његовом ујаку Миодрагу Радуловачком. Магистрирао је међународне односе и трговину у Америци у коју је отишао на ујаков позив, и одабрао бизнис за професију.
Био је, између осталог, оснивач и власник фирме за обраду података. Пре неколико година ју је продао и окренуо се послу којим се сада бави следећи вероватно генетски код за иновације који је поседовао и професора Радуловачки, а који је том чувеном филантропу и карловачком задужбинару донео за откриће на пољу истраживања апнеје и престанка дисања током спавања титулу проналазача 2010. године на Универзитету Илиноис.
Иновације нису једино у чему Александар Радетић ходи путем свог ујака. Задужбинарски рад у Сремским Карловцима Миодраг Радуловачки започео је 2007. обнављањем чесме Четири лава, а завршио 2012. финансирањем изградње енергетски ефикасног крила Еколошког центра, уложивши близу пола милиона долара за то време.
- Ујак је још за живота рекао мени и свом сину Предрагу да би волео да му се придружимо у том подухвату - каже Радетић.
- У том тренутку нисам био у прилици да прихватим позив да учествујем, али јесам последњих неколико година. Много тога ме везује за Карловце. Моја мајка Мирјана је Карловчанка, брат и ја смо долазили у Карловце кад смо били деца и напајали причама о породици. Деда Ђока ми је сахрањен на Магарчевом брегу, па чак и отац. Десило се да сам се полако сродио са ујаковом идејом и визијом.
Са братом, професоровим сином Предрагом, Александар Радетић је финасирао 2020. преобликовање летње позорнице у дворишту Еколошког центра „Радуловачки“ у учионицу, која је сада простор за одржавање програма у свако доба године.
Наставио је и после да помаже Еколошки центар који је назван по његовом ујаку, кога сматра заслужним за то што су он и његов рођени брат Бранко дошли у Америку и школовали се на тамошњим универзитетима. Последње, како каже, што је финансирао уз помоћ Фондације „Радуловачки“ из Америке, јесу радови из домена текућег одржавања који су обухватили обнављање плочица, паркета, кречење и много тога још како би освежен објекат дочекао овогодишњу сезону.
- Срећан сам што могу да дам допринос – каже Радетић, уз опаску да има још идеја и планова о којима ће бити речи када дође време за то.
Зорица Милосављевић