ЕВО КОЈЕ СУ НАШЕ ПОСЛАСТИЦЕ СТРАНЦИ ПРОГЛАСИЛИ ЗА НАЈБОЉЕ Изненадиће вас избор чувеног сајта

Тешко је издвојити пар омиљених посластица, јер је свачији укус различит, али сајт Тасте Атлас је на основу гласова посетилаца пробрао неке од најбољих, па процените да ли су у праву.

1. Крофне

Крофне су вероватно први европски дезерт ове врсте који се појавио, а за њим су дошле сличне врсте ове посластице у другим земљама. Овај дезерт се традиционално припрема од теста које се пржи у уљу док не постане златасте боје и хрскаво споља, док остају мекане изнутра, пише Тасте Атлас.

2. Гомбоце

Гомбоце или у народу познатије као кнедле са шљивама, конзумирају се широм Балкана, а нарочито у Србији и Хрватској. Тесто за овај укусни дезерт прави се од кромпира, јаја и брашна. Кромпири се кувају у својој кори, затим ољуште, а онда пасирају пре него што се помешају са осталим састојцима.

Када се смеса припреми, тесто се развија и шљиве се стављају унутар теста које се затим обликује у округлу кнедлу. Када се кнедле искувају, уваљају се у комбинацију презли, шећера и путера.

3. Реформ торта

Ова укусна торта је традиционална српска вишеслојна посластица. Састоји се од коре која се припрема са орасима и кремастог чоколадног пуњења. Сама кора прави се од беланца, шећера и ораха, док се пуњење односно фил припрема од комбинације чоколаде, жуманца, шећера и путера.

Врх и стране торте обично се премажу остатком крема, док се одозго често поспе ситно сецканим орасима и то би било то, зачас спремна а прави избор за љубитеље чоколаде.

Ова торта је незаобилазна на бројним свечаним догађајима и прославама у Србији, а верује се да потиче из периода након Другог светског рата.

4. Васина торта

Васина торта или Васин колач је добро позната српска посластица, састоји се од коре која се припрема са орасима, кремастог пуњења које се добија мешањем ораха, чоколаде и наранџе, а ту су и два додатна крема – шаум (смеса од беланаца, шећера и мало воде) и чоколада.

Колач према предању потиче из 1908. године, када је припремљен као поклон од таште свом зету, Васи Чокрљану из Параћина, који је одвео своју супругу у Беч како би се породила у бољим условима него у Србији. Треба напоменути да су наранџе биле право благо у Србији 1908. године, што је један од главних разлога зашто је овај колач био тако драгоцен и вредан.

5. Слатко од смокве

Слатко од смокве је добро познато српско слатко, врста воћног конзерванса који се прави са сезонским воћем, у овом случају са смоквама. Да би се направио конзерванс, зреле смокве обично се оперу, очисте и кувају у сирупу од шећера пре него што се охладе и складиште у чистим стакленим теглама.

Смокве се обично остављају целе, иако неке верзије захтевају да се смокве исецкају на половине или четвртине. Ако се оставе целе, смокве треба избоцкати виљушком како би апсорбовале више сирупа у којем се кувају. Лимунски сок, лимунска киселина или кришке лимуна обично се додају конзервансу како би се унапредио укус и спречила кристализација шећера, док су други уобичајени додаци ванила и мирисни геранијум (розетла).

6. Шненокле

Овај популарни дезерт потиче из Француске, састављене су од мешавине беланца и шећера, а некада им се додаје и ванила (меринге), кувају се у крему од ваниле и често се прелију карамел сосом и тостираним бадемом.

Овај класични десерт је један од основних јела француске кухиње, иако је популаран и интернационално, понекад са ситним изменама и варијацијама, у земљама попут Аустрије (Schneenockerln), Мађарске (Мадáртеј), Хрватске и Србије (шненокле), и Италије (уова ди неве).

7. Руске капе

Руске капе или шубарице су дезерт који је посебно популаран у балканским земљама попут Босне, Србије и Хрватске. Тесто за овај колач се прави од јаја, шећера, брашна и прашка за пециво. Традиционално је пуњен ванилин кремом, чоколадом или обоје.

Споља се затим прелива чоколадом, а читава комбинација се уваља у кокосово брашно са стране. Препоручује се послужити руске капе добро расхлађене.

8. Слатко од кајсија

Слатко од кајсија је добро познато на нашим просторима. Припрема је једноставна, изваде се коштице из кајсија, затим се ово воће обично огули, потом се полако кува у сирупу од шећера. Ради очувања воћа, кајсије се могу кратко потопити у смешу калцијум хидроксида (угасени креч) и воде.

Било да су преполовљене или коришћене целе, меса кајсије треба да остану нетакнута, и за разлику од џемова, никада не би требало да се претворе у кашу. Слатко од кајсија је део српске традиције, обично послужено за добродошлицу госту. Конзерванса обично прво долази, уз чашу воде, шљивовицу и кафу.

9. Слатко од дуња

Још једно добро познато слатко, које се припрема тако што се рендане или исецкане дуње кувају у ароматичној мешавини воде, шећера и лимуновог сока. Конзерванс се повремено обогати зачинима, или исецканим орасима и обично се чува у теглама.

Иако се слатко од дуња може користити у разним дезертима, а традиционално се нуди гостима који уђу у кућу, послужена у посудици за слатко уз чашу воде и уз кафу. Ово слатко се највише конзумира у Србији и Црној Гори.

10. Слатко од јагода

Слатко од јагода је врста српског конзерванса направљеног од јагода, ово је једно од најчешће припреманих у Србији поред оног од дуња, кајсија, трешњи. Јагоде се оперу и очисте пре него што се ставе на кување у сирупу од шећера.

Током кувања не би требало мешати како би воће остало цело. Лимун се обично дода како би се помогло у очувању воћа и додала арома. Као и остале врсте и ово слатко је неизоставан део гостољубивости у нашим домаћинствима.

11. Лења пита

Лења пита или лења погача је традиционални српски десерт који се састоји од два слоја кекса са пуњењем од воћа, сира или орашастих плодова између њих. Назив јела односи се на чињеницу да је ова пита јефтина и лако се припрема.

Тесто се састоји од јаја, шећера, уља, брашна, јогурта и прашка за пециво, док се воћно пуњење може припремити од јабука, трешања, боровница и сличног шумског воћа. Верзија са сиром такође је врло популарна, као и она са пуњењем од мака.

12. Маковњача или пита са маком

Makowiec је пољски назив за колач од мака, традиционални колач у којем се паста од мака ставља између слојева теста. Грожђице, бадеми, мед и кора од поморанџе могу се додати колачу како би се побољшали његови укуси. Идеално, makowiec не би требало да буде превише сладак.

Карактерише га јединствен изглед када се исече, са тестом и пуњењем од мака који се увијају једно око другог у спиралу. Када се послужује, маковњача се обично посипа шећером у праху. Колач се често конзумира уз чај или кафу, и обично се припрема за прославе попут Божића или других зимских празника.

Иако се може наћи у продавницама током целе године, прављење маковњаче је породична традиција за празнике. Ова посластица се може наћи и у другим деловима Средње Европе, у земљама попут Аустрије, Хрватске, Чешке, Немачке, Мађарске, Словачке, Словеније, Румуније и Србије.

kurir.rs/бизпортал