САНИРАЈУ СЕ САТ И ТОРАЊ НА ТВРЂАВИ Штета након летошњих олуја као опомена

Када ће се почети са обновом и колико ће предвиђени радови трајати и коштати, још увек није познато, али како за „Дневник” кажу директор Завода мр Синиша Јокић и конзерватор саветник Слободанка Бабић, пројекат је настао као последица летошњих олуја током којих је торањ претрпео велику штету.

– Под снажним ударима ветра, носач декоративног врха торња је пресавијен, јабука исцепана, а елементи разбацани по околном простору. Услед вибрација капе торња, поткровни венац је знатно оштећен, као и покривач саме капе. Оштећења су видна и на фасадама зиданог дела торња, као и на бројчаницима сата и казаљкама – појашњавају наши саговорници.

На торњу се у протеклих десет година двапут радило: 2013. обновљена је фасада, замењене су шалукатре и унутрашње платформе са степеницама, као и позлата јабуке и ветроказа (захваљујући донацији Тамбурица феста), и 2016, када је сатни механизам аутоматизован, а оригинални обновљен и конзервиран, те је уграђено ново звоно на четврт сата (уз помоћ Ротари клуба „Нови Сад”).

– Предстојећи радови обухватају замену оштећених и деградираних елемената објекта, фасадних и унутрашњих зидова, заштитне ограде и тротоара уз објекат, рестаурацију и конзервацију капе торња с декоративним врхом, бројчаника са казаљкама, фасадне столарије и браварије – кажу из Завода.

Санација ће подразумевати и обијање површина оштећеног малтера са фасадних и унутрашњих зидова до здраве подлоге, односно опеке. На спољне зидове ће се наносити искључиво малтери који су намењени реновирању историјских објеката, након чега ће се фарбати силикатном бојом у тону по избору конзерваторског надзора. Када је реч о унутрашњим зидовима, они ће бити малтерисани кречним малтером и премазани одлежаним гашеним кречом. На капи торња предвиђена је замена оштећених елемената дрвене конструкције, као и комплетна замена кровног покривача од бакарног лима са дашчаном подлогом.

Торањ са сатом подигнут је на северном бедему горњег Лудвиговог бастиона Петроварадинске тврђаве половином 18. века, на месту prеthodnog. Зидан је опеком старог формата, просечне дебљине зидова од 75 центиметара. Укупна висина торња је 13,5 метара, а укључујући и шиљак са позлаћеном јабуком и ветроказом, износи 16,75 метара.

Оригинални сатни механизам датира из 1702. године, а допремљен је из Алзаса као поклон Марије Терезије гарнизону у Петроварадинској тврђави. Кружни бројчаници, пречника преко три метра, постављени су на све четири стране торња и јединствени су по томе што велике казаљке показују сате, а мале минуте.

– Декоративни врх торња, који се састоји од носећег копља, јабуке, ознака страна света, ветроказа и врха у облику срца, израђује се нови налик постојећем. Стари елементи који су у олуји поломљени и веома оштећени, потом демонтирани, биће поправљени, поновно састављени, конзервирани и предати музеју. Сви елементи дрвене конструкције капе торња, унутрашњих платформи и мердевина, заштићују се средством за заштиту од пожара и инсеката – наводе наши саговорници, додајући да су радовима обухваћене и рестаурација и конзервација бројчаника са казаљкама, као и елемената израђених од кованог гвожђа у унутрашњости, гвоздена улазна врата, заштитне ограде око торња, као и поправка и испитивање постојеће громобранске инсталације.       

Л. Радловачки