ОЗЕЛЕНЕЛО У ПОДНОЖЈУ НОВОСАДСКЕ ДЕПОНИЈЕ Каква идеја! Ево шта је посађено на загађеном земљишту

Циљ овог подухвата, који финансира Фонд за науку Републике Србије, јесте формирање својеврсног зеленог ремедијационог зида, уз истовремени избор оних клонова и сорти топола и врба које најбоље пречишћавају земљиште од загађења тешким металима, нитратима, нафтом, пестицидима…

– Фиторемедијација је модерна зелена технологија где се користе биљке и придружени микроорганизми како би се пречишћавало загађено земљиште или вода – за „Дневник” појашњава директор Института за низијско шумарство и заштиту животне средине проф. др Саша Орловић. – При томе се најчешће користе управо дрвенасте шумске врсте, јер имају јачи коренов систем и не улазе у ланац исхране. Истраживања су, наиме, показала да, рецимо, врсте из фамилије купса много боље усвајају различите контаминанте, попут тешких метала, али једноставно нема смисла користити их у поступцима фиторемедијације управо стога што улазе у ланац исхране.  

Од дрвенастих врста фокус у истраживањима се ставља на тополе и врбе због њиховог брзог раста и изузетно велике фотосинтезе, као и транспирације, односно испуштања воде у атмосферу преко листова. Prеthodna истраживања су, илустрације ради, показала да један засад топола, старости петнаестак година, може чак 50 пута да смањи садржај нитрата у води.

– Када треба да санирате једну депонију, неопходно је да се она изолује, како се штетне материје не би процеђивале у подземне воде. Међутим, шта са водама које су падавинске? Е, зато се саде тополе и врбе, дакле врсте које троше доста воде, да не би те падавинске воде стигле до подземних и загадиле их. Наш пројекат је заправо и усмерен ка томе да прати промене у саставу подземне воде. У том циљу су постављени пиезометри на почетку и крају засада, који прате концентрације загађујућих материја – наводи проф. Орловић

По његовим речима, Институт за низијско шумарство уназад годинама реализује истраживања која у фокусу имају карактеристике одређених сорти топола и врба у односу на тип земљишта, осетљивост на болести и слично, а сад је само надограђен овај аспект који се односи на њихов потенцијал за фиторемедијацију. На поменутој парцели уз новосадску депонију (исто је урађено и у Винчи) prеthodno су испитана својства земљишта, водни режим, као и састав контаминаната у земљишту и води, и на основу ових параметара дефинисана је фитотехнологија заснивања засада у датим  условима.

– Оно што је главна предност овог пројекта то је што, кад дођемо до резултата која то сорта тополе најбоље усваја циљано загађење и како „ради” на терену, практично ће моћи да се направи једно техничко решење које ће моћи да примењују сва јавна предузећа из области чистоће, односно управљачи депонијама, како би побољшали квалитет животне средине, наравно колико је то могуће. Крајњи резултат је заправо мултиефекат. С једне стране смањујемо загађење, с друге стране добијамо стабла, односно биомасу од које ћемо, сагоревањем, добијати топлотну енергију. И са треће стране – улепшавамо предео.

Мирослав Стајић