OZELENELO U PODNOŽJU NOVOSADSKE DEPONIJE Kakva ideja! Evo šta je posađeno na zagađenom zemljištu
U podnožju novosadske deponije, na potesu prema autoputu, formirano je polje sadnica topole i vrbe. Na parceli veličine rukometnog igrališta zasađeno je ukupno 13 sorti ove dve drvenaste vrste, dok je na sličnoj površini na deponiji u Vinči upotrebljeno njih šest, zbog mnogo težeg zemljišta.
Cilj ovog poduhvata, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, jeste formiranje svojevrsnog zelenog remedijacionog zida, uz istovremeni izbor onih klonova i sorti topola i vrba koje najbolje prečišćavaju zemljište od zagađenja teškim metalima, nitratima, naftom, pesticidima…
– Fitoremedijacija je moderna zelena tehnologija gde se koriste biljke i pridruženi mikroorganizmi kako bi se prečišćavalo zagađeno zemljište ili voda – za „Dnevnik” pojašnjava direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine prof. dr Saša Orlović. – Pri tome se najčešće koriste upravo drvenaste šumske vrste, jer imaju jači korenov sistem i ne ulaze u lanac ishrane. Istraživanja su, naime, pokazala da, recimo, vrste iz familije kupsa mnogo bolje usvajaju različite kontaminante, poput teških metala, ali jednostavno nema smisla koristiti ih u postupcima fitoremedijacije upravo stoga što ulaze u lanac ishrane.
Od drvenastih vrsta fokus u istraživanjima se stavlja na topole i vrbe zbog njihovog brzog rasta i izuzetno velike fotosinteze, kao i transpiracije, odnosno ispuštanja vode u atmosferu preko listova. Prethodna istraživanja su, ilustracije radi, pokazala da jedan zasad topola, starosti petnaestak godina, može čak 50 puta da smanji sadržaj nitrata u vodi.
– Kada treba da sanirate jednu deponiju, neophodno je da se ona izoluje, kako se štetne materije ne bi proceđivale u podzemne vode. Međutim, šta sa vodama koje su padavinske? E, zato se sade topole i vrbe, dakle vrste koje troše dosta vode, da ne bi te padavinske vode stigle do podzemnih i zagadile ih. Naš projekat je zapravo i usmeren ka tome da prati promene u sastavu podzemne vode. U tom cilju su postavljeni piezometri na početku i kraju zasada, koji prate koncentracije zagađujućih materija – navodi prof. Orlović
Po njegovim rečima, Institut za nizijsko šumarstvo unazad godinama realizuje istraživanja koja u fokusu imaju karakteristike određenih sorti topola i vrba u odnosu na tip zemljišta, osetljivost na bolesti i slično, a sad je samo nadograđen ovaj aspekt koji se odnosi na njihov potencijal za fitoremedijaciju. Na pomenutoj parceli uz novosadsku deponiju (isto je urađeno i u Vinči) prethodno su ispitana svojstva zemljišta, vodni režim, kao i sastav kontaminanata u zemljištu i vodi, i na osnovu ovih parametara definisana je fitotehnologija zasnivanja zasada u datim uslovima.
– Ono što je glavna prednost ovog projekta to je što, kad dođemo do rezultata koja to sorta topole najbolje usvaja ciljano zagađenje i kako „radi” na terenu, praktično će moći da se napravi jedno tehničko rešenje koje će moći da primenjuju sva javna preduzeća iz oblasti čistoće, odnosno upravljači deponijama, kako bi poboljšali kvalitet životne sredine, naravno koliko je to moguće. Krajnji rezultat je zapravo multiefekat. S jedne strane smanjujemo zagađenje, s druge strane dobijamo stabla, odnosno biomasu od koje ćemo, sagorevanjem, dobijati toplotnu energiju. I sa treće strane – ulepšavamo predeo.
Miroslav Stajić