УДРУЖЕЊЕ ЛОГОРАША ЈАСЕНОВАЦ РЕАГОВАЛО НА ИЗЈАВЕ ДИНКА ГРУХОЊИЋА: Осуђујемо говор мржње према овој земљи, не може бити слобода говора вређање једног целог народа

“Обзиром да смо остали затечени изјавама Динка Грухоњића, ми чланови Удружења логораша Јасеновац морамо да на исте реагујемо. У Удружењу логораша Јасеновац има још преживелих логораша логора Независне државе Хрватске. Ми смо сада људи у дубокој старости, а у време Другог светског рата били смо углавном деца. Преживели смо незамисливе страхоте. Одмах по заробљавању од стране усташа, одвојени су од нас наши очеви, деде и браћа (сви мушкарци преко 15 година). Жене са децом су одведене у логоре. Нека деца нису имала ни мајке, ни бабе и остала су сама. Онда су мајке одведене на принудни рад по хрватским селима или немачким фабрикама. Ми деца нисмо могли привређивати, па смо послати у дечје логоре. Да, Независна држава Хрватска је имала логоре за децу. А у логорима глад, спавали смо на слами, деца су плакала за мајкама, за загрљајем, болести и умирање били су свуда. Свакодневно смо гледали умирање браће и сестара наших. Неки од нас су се спасили логора тако што су дати у хрватске породице, где смо били служинчад. Чували смо свиње, краве, спавали у штали, свакодневно добијали батине…

Наше очеве и деде су усташе по заробљавању одвели у логор Јасеновац. Многи од нас никада више нису видели своје очеве, убијени су у Доњој Градини, највећем стратишту логора Јасеновац. А, управник тог логора био је злогласни усташа Динко Шакић. Па, колико човек може да буде плиткоуман да прави поређење свога имена са именом усташког заповедника концентрационог логора смрти? А, тај човек је професор универзитета! Изјава Динка Грухоњића вређа успомену на наше очеве и деде и њихово мученичко страдање.

Поред тога комплетно деловање именованог своди се на оптужбу целог српског народа да је народ кољача и наци – фашиста. Да је народ жртва заправо народ агрецор. Овакве конструкције најбруталније вређају здрав разум и наша лична оцећања. Нас који смо страдали само зато што смо били православни Срби.

Ми, преживели логораши, ми, који смо преживели страхоте усташких логора у Независној држави Хрватској, ми који смо у рату остали без најближих сродника, немамо у себи мржњу и бес и зато нам је нејасно како неко ко ништа од свих тих страхота није доживео, уз то је и пар деценија млађи од нас, носи у себи мржњу и бес. Постављамо питање, како неко ко има толику мржњу и бес може да ради са младим нараштајима, са нашим унуцима, како може да их учи толеранцији, љубави према људима, ако то не спознаје. Да ли на пример студенти из Републике Српске могу нормално и без понижавања и колективног осуђивања уопште да студирају на Филозофском факултету у Новом Саду?

Чланови Удружења логораша Јасеновац су људи различитих политичких и различтих верских опредељења. Заједничко нам је то да смо сви грађани ове земље, државе Србије. И осуђујемо говор мржње према овој земљи, Не може бити слобода говора вређање једног целог народа

Да другу државу немамо. Многи од нас нису рођени у Србији, али онда када нам је било најтеже, овде, у Србији смо нашли свој дом, овде смо свили своја гнезда, ову земљу смо изабрали да у њој живимо. Србију поштујемо и волимо. И осуђујемо говор мржње према овој земљи. Ни он није рођен у Србији а Србија га је примила. Човек мора да је мазохиста, ако је себе осудио да живи у земљи коју не воли. За жаљење је човек који устаје и не воли комшије, колеге, другове своје деце или просто цео један народ… Или је његов посао мржња? Могуће је да је он на том радном месту да би ширио мржњу према нашој земљи и нашем народу.

Како је могуће да је неко запослен на факултету и да га плаћају грађани ове земље из буџета, да га плаћамо и ми, а да исти пљује државу и народ који га храни? Да ли је то можда слобода говора? Или се само тиме брани, оно што би се у свакој другој држави санкционисало? Не може бити слобода говора вређање једног целог народа. Наша деца нису слинавци како их Грухоњић назива! Шта су вам деца српска скривила?

Овим путем дајемо пуну подршку студентима новосадског Универзитета који су дигли глас против дугогодишњег говора мржње коју спроводи Грухоњић, против вређања јавног морала и против претварања жртве у агресора. Ми смо живи доказ деловања усташких злочинаца, фашизма и нацизма и њихове пропаганде чије деловање препознајемо у јавним иступима професора Грухоњића.”

nsuzivo.rs