UDRUŽENJE LOGORAŠA JASENOVAC REAGOVALO NA IZJAVE DINKA GRUHONJIĆA: Osuđujemo govor mržnje prema ovoj zemlji, ne može biti sloboda govora vređanje jednog celog naroda

“Obzirom da smo ostali zatečeni izjavama Dinka Gruhonjića, mi članovi Udruženja logoraša Jasenovac moramo da na iste reagujemo. U Udruženju logoraša Jasenovac ima još preživelih logoraša logora Nezavisne države Hrvatske. Mi smo sada ljudi u dubokoj starosti, a u vreme Drugog svetskog rata bili smo uglavnom deca. Preživeli smo nezamislive strahote. Odmah po zarobljavanju od strane ustaša, odvojeni su od nas naši očevi, dede i braća (svi muškarci preko 15 godina). Žene sa decom su odvedene u logore. Neka deca nisu imala ni majke, ni babe i ostala su sama. Onda su majke odvedene na prinudni rad po hrvatskim selima ili nemačkim fabrikama. Mi deca nismo mogli privređivati, pa smo poslati u dečje logore. Da, Nezavisna država Hrvatska je imala logore za decu. A u logorima glad, spavali smo na slami, deca su plakala za majkama, za zagrljajem, bolesti i umiranje bili su svuda. Svakodnevno smo gledali umiranje braće i sestara naših. Neki od nas su se spasili logora tako što su dati u hrvatske porodice, gde smo bili služinčad. Čuvali smo svinje, krave, spavali u štali, svakodnevno dobijali batine…

Naše očeve i dede su ustaše po zarobljavanju odveli u logor Jasenovac. Mnogi od nas nikada više nisu videli svoje očeve, ubijeni su u Donjoj Gradini, najvećem stratištu logora Jasenovac. A, upravnik tog logora bio je zloglasni ustaša Dinko Šakić. Pa, koliko čovek može da bude plitkouman da pravi poređenje svoga imena sa imenom ustaškog zapovednika koncentracionog logora smrti? A, taj čovek je profesor univerziteta! Izjava Dinka Gruhonjića vređa uspomenu na naše očeve i dede i njihovo mučeničko stradanje.

Pored toga kompletno delovanje imenovanog svodi se na optužbu celog srpskog naroda da je narod koljača i naci – fašista. Da je narod žrtva zapravo narod agrecor. Ovakve konstrukcije najbrutalnije vređaju zdrav razum i naša lična ocećanja. Nas koji smo stradali samo zato što smo bili pravoslavni Srbi.

Mi, preživeli logoraši, mi, koji smo preživeli strahote ustaških logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, mi koji smo u ratu ostali bez najbližih srodnika, nemamo u sebi mržnju i bes i zato nam je nejasno kako neko ko ništa od svih tih strahota nije doživeo, uz to je i par decenija mlađi od nas, nosi u sebi mržnju i bes. Postavljamo pitanje, kako neko ko ima toliku mržnju i bes može da radi sa mladim naraštajima, sa našim unucima, kako može da ih uči toleranciji, ljubavi prema ljudima, ako to ne spoznaje. Da li na primer studenti iz Republike Srpske mogu normalno i bez ponižavanja i kolektivnog osuđivanja uopšte da studiraju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu?

Članovi Udruženja logoraša Jasenovac su ljudi različitih političkih i različtih verskih opredeljenja. Zajedničko nam je to da smo svi građani ove zemlje, države Srbije. I osuđujemo govor mržnje prema ovoj zemlji, Ne može biti sloboda govora vređanje jednog celog naroda

Da drugu državu nemamo. Mnogi od nas nisu rođeni u Srbiji, ali onda kada nam je bilo najteže, ovde, u Srbiji smo našli svoj dom, ovde smo svili svoja gnezda, ovu zemlju smo izabrali da u njoj živimo. Srbiju poštujemo i volimo. I osuđujemo govor mržnje prema ovoj zemlji. Ni on nije rođen u Srbiji a Srbija ga je primila. Čovek mora da je mazohista, ako je sebe osudio da živi u zemlji koju ne voli. Za žaljenje je čovek koji ustaje i ne voli komšije, kolege, drugove svoje dece ili prosto ceo jedan narod… Ili je njegov posao mržnja? Moguće je da je on na tom radnom mestu da bi širio mržnju prema našoj zemlji i našem narodu.

Kako je moguće da je neko zaposlen na fakultetu i da ga plaćaju građani ove zemlje iz budžeta, da ga plaćamo i mi, a da isti pljuje državu i narod koji ga hrani? Da li je to možda sloboda govora? Ili se samo time brani, ono što bi se u svakoj drugoj državi sankcionisalo? Ne može biti sloboda govora vređanje jednog celog naroda. Naša deca nisu slinavci kako ih Gruhonjić naziva! Šta su vam deca srpska skrivila?

Ovim putem dajemo punu podršku studentima novosadskog Univerziteta koji su digli glas protiv dugogodišnjeg govora mržnje koju sprovodi Gruhonjić, protiv vređanja javnog morala i protiv pretvaranja žrtve u agresora. Mi smo živi dokaz delovanja ustaških zločinaca, fašizma i nacizma i njihove propagande čije delovanje prepoznajemo u javnim istupima profesora Gruhonjića.”

nsuzivo.rs